Izdan
Izdani su geološke sredine koje su potpuno ili delimično zasićene slobodnim podzemnim vodama, koje se formiraju infiltracijom površinskih voda ili voda nastalih od atmosferskih taloga. Formiraju se iznad vodonepropusne podloge koja usporava njihovo kretanje i omogućava akumulaciju slobodnih podzemnih voda. Gornja granica izdani, slobodni nivo izdani, je varijabilna (kolebljiva) i zavisi od svojstava stena da akumuliraju, odnosno da odaju podzemne vode. Izdani sa slobodnim nivoom formiraju se na vodonepropusnim stenama u rastresitim, najčešće kvartarnim i neogenim sedimentima, ali i u ispucalim i krasifikovanim geološkim sredinama. Imaju široko rasprostranjenje u prirodi. U zonama aeracije mogu da se jave manje akumulacije podzemnih voda na sočivima ili proslojcima nepropusnih stena, kada se formira lebdeća, ili lažna, izdan.
Pored izdani sa slobodnim nivoom, postoje i izdani sa nivoom pod pritiskom, tzv. arteske izdani. Dobili su naziv po provinciji Artois u Francuskoj, gde je još 1126. godine bušenjem izveden bunar iz koga je dobijena voda iz slojeva koji su se nalazili između vodonepropusne podine i povlate pod hidrostatičkim pritiskom. S obzirom da se vodonosna sredina, potpuno zasićena podzemnim vodama, nalazi između podinskog i povlatnog vodonepropusnog sloja, pod hidrostatičkim pritiskom, kod ovih izdani izostaje zona aeracije. Arteske izdani se najčešće javljaju u geološkim strukturama tipa sinklinala, fleksura i monoklinala.
U istoj geološkoj sredini, gde vodonosni slojevi izbijaju na površinu terena, može da se javi izdan sa slobodnim nivoom (freatska izdan), a na hipsometrijski nižem nivou arteska izdan. Poniranje atmosferskih, površinskih i podzemnih voda i njihovo dospevanje u artesku vodonosnu sredinu, vrši se van njenih granica (spoljna oblast hranjenja) u delovima terena gde vodonosna sredina izbija na površinu terena.
U zavisnosti od geoloških i hidrogeoloških karakteristika terena, izdanske vode (zone zasićenja slobodnim podzemnim vodama) mogu biti zbijene ili kontinualne i razbijene ili diskontinualne. Izdani zbijenog tipa karakteriše povezanost izdanske vode u granicama njenog rasprostranjenja, što je uslovljeno međuzrnskom poroznošću vodonosne sredine.
Izdani razbijenog tipa javljaju se u stenama sa pukotinskom i kavernoznom poroznošću. Karakteriše ih diskontinualnost izdanske zone, odnosno zone zasićenja slobodnim podzemnim vodama. Pukotinske izdani se formiraju u čvrstim (magmatskim, sedimentnim i metamorfnim) stenskim masama, bez obzira na njihovu genezu. Vodopropusnost ovih stena zavisi pre svega od karaktera i razmera pukotina, kroz koje se kretanje podzemnih voda potčinjava zakonu linearne filtracije gravitacionim putem. Kretanje podzemnih voda može biti usmereno i ka površini Zemlje, ukoliko se one u izdanima nalaze pod hidrostatičkim pritiskom, naročito izraženim na presecima različitih pukotina. Ovi pritisci mogu biti vezani i za emanaciju gasova i za temperature veće od 100 °C, što je karakteristično za aktivne ili relativno ugašene vulkanske oblasti. Kraške izdani predstavljaju diskontinualne akumulacije podzemnih voda, formirane u međusobno povezanim pukotinama, kavernama i kanalima. Značajan broj, različite dimenzije i međusobna povezanost pukotina u krasu omogućava veliku vodopropusnost, naročito površinskih zona, relativno brzo formiranje izdani, ali isto tako i njeno pražnjenje. S toga su u ovim terenima enormno izražene amplitude nivoa podzemnih voda koje su u direktnoj zavisnosti od količine padavina. Reakcija izdani u tom smislu na pojedinim lokalitetima dešava se već u roku od nekoliko sati posle značajnijih padavina. U holokrasu Dinarida, Cvijić izdvaja tri hidrografske zone izdanskih voda, koje su posledica evolucije kraškog procesa. Suva zona, koja se nalazi neposredno ispod površine terena, obiluje praznim pukotinama, kavernama i kanalima. Niža, prelazna zona, se odlikuje povremenim ili stalnim hidrografskim pojavama. U periodima intenzivnih padavina, usled usporenog poniranja, u ovoj zoni dolazi do formiranja podzemnih tokova i nastanka povremenih izvora. Donja, stalno vlažna zona, se nalazi ispod nivoa kraških depresija i u njoj se dešava sifonalna cirkulacija podzemne vode u krasu.
