Kalidonski vepar
Kalidonski vepar (starogrčki: ὁ Καλυδώνιος κάπρος ili ὁ Καλυδώνιος ὗς) naziv je za čudovišnu životinju u grčkoj mitologiji, koju su savladali i ubili grčki heroji, a koju je boginja Artemida poslala da pustoši oblast grada Kalidona u Etoliji jer je tamošnji kralj propustio da njoj prinese žrtvu.[1]
Jednog proleća Enej, kralj Kalidona u Etoliji, prineo je za žrtvu prve plodove svim bogovima, ali je slučajno izostavio Artemidu. Ljuta zbog te uvrede Artemida je poslala vepra ogromne snage i veličine da pohara kalidonsku zemlju. Meleagar, sin Enejev, sakupio je borce iz raznih grčkih gradova, koji su krenuli u tzv. kalidonski lov. Grčki su heroji brzo saavladali i ubili vepra. No, Artemida je tada izazvala sukob između Etolaca i Kureta oko toga kome će pripasti trofej ― veprova glava i koža. Etolci su s uspehom potiskivali Kurete, ali kad je Meleagar ubio svog ujaka, brata svoje majke Alteje, Alteja je pozvala Persefonu i Erinije da njenog sina kazne smrću. Meleagar se tada povukao iz borbe, a Kureti su ozbiljno zapretili Kalidonu. Meleagar se tek na usrdne molbe svoje supruge vratio u boj. Uspeo je da savlada Kurete, a onda su Erinije uslišile Altejinu molbu i usmrtile Meleagra.[2] Kod Pausanije se navodi da je Meleagra ubio Apolon, koji je pomagao Kuretima u sukobu s Etolcima.[3]
Kasnije predanje kaže da je lov na kalidonskog vepra trajao šest dana i da su u njemu poginuli mnogi junaci, uključujući i Meleagrovog brata Agelaja. U sukobu koji je između Etolaca i Kureta izbio oko veprove glave i kože Meleagar je nehotice ubio svoja dva ujaka, Ifikla i Afarej. Alteja je tada u gnevu izvukla magičnu cepanicu, od čijeg je očuvanja zavisio Meleagrov život, i bacila je u vatru, čime je Meleagru oduzela život.[4]
Prema predanju koje prenose Pseudo-Apolodor i Ovidije, u lovu na kalidonskog vepra učestvovali su gotovo svi veliki grčki junaci, a među njima i jedna žena, čuvena lovkinja Atalanta, u koju se Meleagar odmah zaljubio. Nakon devet dana gošćenja na Enejevom dvoru započeo je lov na vepra. Pobedniku je obećana veprova koža kao ratni trofej. Atalanta je prva ranila vepra, potom ga je Amfijaraj pogodio u oko, a naposletku mu je Meleagar zadao smrtonosni udarac. Meleagar je kožu ubijene životinje dao Atalanati zato što se zaljubio u nju, ali i zato što je ona zadala životinji prvi udarac. Kad su Altejina braća, smatrajući uvredom da neka žena dobije nagradu pored muškaraca, uzeli od nje kožu, tvrdeći da im pripada po pravu rođenja, ako je već Meleagar ne želi uzeti, Meleagar se razbesneo i ubio svoje ujake. Kad je Alteja to saznala, izvukla je magičnu cepanicu i bacila je u vatru, i tako je ubila Meleagra. Njegove sestre ― Gorga, Eurimeda, Dejanira i Melanipa ― neutešno su jecale sve dok ih Artemida nije pretvorila u ptice biserke ("meleagride", μελεαγρίδες) i potom prenela na ostrvo Leros, gde su jednom godišnje oplakivale brata. Dve sestre, Gorga i Dejanira, nisu bile pretvorene u ptice zahvaljujući Dionisovoj intervenciji. Prema nekim vestima, Alteja i Meleagrova žena Kleopatra kasnije su se obesile, a prema drugim, Alteja se, obuzeta kajanjem, probola bodežom.[5][6]
U tabeli su prikazani:
- učesnici lova za koje Pausanija navode da ih je video predstavljene na hramu Atene Aleje u Tegeji;[7]
- učesnici lova koje navodi rimski mitograf Higin,[8] među kojima je i Deukalion, čija je povezanost s kalidonskim lovom ipak malo verovatna;
- učenici lova koje navodi Ovidije u osmoj knjizi Metamorfoza.[9]
| Junak | Pausanija | Higin | Ovidije | Napomena |
|---|---|---|---|---|
| Akast |  |
"kopljanik slavni"[10] | ||
| Admet | |
|
sin Fereta, iz Fere | |
| Alkon | |
|
jedan od tri sina Hipokoontova ili Aresova iz Amikle u Trakiji | |
| Amfijaraj | |
|
sin Oiklov, iz Arga; "od žene svoje (tj. Erifile) još neizdan"[11] | |
| Ankej | |
|
|
iz Farasije, sin Likurgov, koji je i poginuo u lovu. Prema Ovidijevom kazivanju, Ankej je potegao na vepra dvoseklu sekiru, ali je svojim samohvalisanjem dao vepru vremena da ga napadne: vepar je rogovima probo Ankejeve slabine i junak se sruši i pade u velikoj bari vlastite krvi.[12] |
| Asklepije | |
sin Apolonov | ||
| Atalanta | |
|
|
kći Shenejeva, iz Arkadije; Ovidije je naziva Tegejkom (Tegeaea) |
| Kenej | |
|
sin Elatov; Ovidije kaže da Kenej tad "više nije bip žena"[13] | |
| Kastor i Poluk | |
|
|
Dioskuri, sinovi Zevsa i Lede, iz Lakedemona |
| Kefej | brat Ankejev, iz Arkadije; kao učesnika u kalidonskom lovu navodi ga Pseudo-Apolodor[14] | |||
| Kteat | |
brat Euritov, sin Aktorov. | ||
| Deukalion | |
sin Minojev | ||
| Drijant iz Kalidona | |
|
sin Aresov (Higin ga navodi kao "sina Japetovog") | |
| Ehion | |
|
jedan od Argonauta, sin Merkurija (Hermesa) i Antijanire (Menetijeve kćerke); Ovidije kaže da je "prvi Ehion koplje zavrteo"[15] | |
| Enesim | |
|
jedan od tri sina Hipokoontova ili Aresova iz Amikle u Trakiji | |
| Epoh | |
|||
| Eufem | |
sin Posejdonov | ||
| Euripil | sin Testijev; kao učesnika u kalidonskom lovu navodi ga Pseudo-Apolodor[16] | |||
| Eurition | |
Aktorov; nehotice ga je usmrtio Pelej | ||
| Eurit | |
sin Merkurija (Hermesa) | ||
| Hipas | |
|
Sin Euritov | |
| Hipotoj | |
|
|
sin Kerkionov, unuk Agamedov, praunuk Stimfalov |
| Hilej | |
usmrtio ga je vepar | ||
| Jason | |
|
Esonov sin, iz Jolka | |
| Ida | |
|
i Linkej, sinovi Afarejevi, iz Mesenije | |
| Jolaj | |
|
|
sin Ifiklov, bratić Heraklov |
| Ifikle | brat blizanac Herakla (koji nije učestvovao u lovu), Amfitrionov smrtni sin, iz Tebe | |||
| Komet i Protoj | |
|
sinovi Testijevi, ujaci Meleagrovi | |
| Laert | |
sin Arkesijev, otac Odisejev | ||
| Leleg | |
iz Narika u Lokridi | ||
| Leukip | |
|
jedan od tri sina Hipokoontova ili Aresova iz Amikle u Trakiji | |
| Linkej | |
|
i Ida, sinovi Afarejevi, iz Mesenije | |
| Meleagar | |
|
|
sin Enejev |
| Molionidi | |
(Eurit i Kteat), sinovi Aktorovi | ||
| Mops | |
|
sin Ampikov | |
| Nestor | |
"koji u prvoj beše mladosti", kaže Ovidije[17] | ||
| Panopej | |
|||
| Pelej | |
|
|
sin Eakov, otac Ahilejev, iz Ftije |
| Fenik | |
|
sin Amintorov | |
| Filej | |
iz Elide | ||
| Piritoj | |
|
sin Iksionov, iz Larise, prijatelj Tezejev | |
| Pleksip | |
|
brat Toksejev, koga je usmrtio Meleagar | |
| Protoj i Komet | |
|
sinovi Testijevi, ujaci Meleagrovi | |
| Telamon | |
|
|
sin Eakov |
| Tezej | |
|
|
iz Atine, |
| Toksej | |
brat Pleksipov, koga je usmrtio Meleagar |
Priču o kalidonskom lovu obradili su u grčkoj književnosti Frinih u tragediji Pleuronjanke, a potom Sofokle, Euripid, Antifont i Sosifan, te Lucije Akcije kod Rimljana, pri čemu sve te tragedije nose naslov Meleagar.[18]
U likovnoj umetnosti lov na kalidonskog vepra prikazivan je od peve polovine 6. veka pne., počev od tzv. François-vaze, koja je nastala oko 570. pne. Poznat je Meleagrov kip u Vatikanskom muzeju, rimska kopija, verovatno nastala po uzoru na Skopasovo delo. Scene iz kalidonskog lova čest su motiv na mnogim sarkofazima.[1]
- ↑ 1,0 1,1 Srejović & Cermanović-Kuzmanović 1989, s.v. Meleagar
- ↑ Homer, Ilijada, IX, 529 sqq.
- ↑ Pausanija, Opis Helade, X, 31, 3.
- ↑ Bakhilid, Epinikije, V, 93 sqq.
- ↑ Pseudo-Apolodor, Apolodor, I, 8, 2.
- ↑ Ovidije, Metamorfoze, VIII, 270–546.
- ↑ Pausanija, Opis Helade, VIII, 45.
- ↑ Higin, Fabulae, 30.
- ↑ Ovidije, Metamorfoze, VIII, 270–546.
- ↑ Ovidije, Metamorfoze, VIII, 306.
- ↑ Ovidije, Metamorfoze, VIII, 316–317.
- ↑ Ovidije, Metamorfoze, VIII, 391–402.
- ↑ Ovidije, Metamorfoze, VIII, 305.
- ↑ Pseudo-Apolodor, Apolodor, I, 8, 2.
- ↑ Ovidije, Metamorfoze, VIII, 345.
- ↑ Pseudo-Apolodor, Apolodor, I, 7, 10.
- ↑ Ovidije, Metamorfoze, VIII, 313.
- ↑ Đurić 1988, str. 158
- Đurić, Miloš N. (1988). Aristotel. O pesničkoj umetnosti. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.
- Schmitz, Leonhard (1867), „Meleager (1)”, Smith, William, Dictionary of Greek and Roman Biography and Mythology, 1, Boston, pp. 8
- Srejović, Dragoslav; Cermanović-Kuzmanović, Aleksandrina (1989). Rečnik grčke i rimske mitologije. Beograd: Srpska književna zadruga.
- Theioi.com: Hus Kaydonios: odlomci iz književnih izvora (en)