Prijeđi na sadržaj

Kalijum sulfid

Izvor: Wikipedija
Kalijum sulfid
Potassium sulfide
IUPAC ime
Drugi nazivi Dikalijum monosulfid,
Dikalijum sulfid,
Kalijum monosulfid,
Kalijum sulfid
Identifikacija
CAS registarski broj 1059-82-5 DaY
PubChem[1][2] 14800
RTECS registarski broj toksičnosti TT6000000
Jmol-3D slike Slika 1
Svojstva
Molekulska formula K2S
Molarna masa 110,262 g/mol
Agregatno stanje čist: bezbojan
sa nečistoćama: žuto-braon
Miris HS
Gustina 1,74 g/cm3
Tačka topljenja

840 °C

Tačka ključanja

912 °C (razlaže se)

Rastvorljivost u vodi kovertuje se u KSH, KOH
Rastvorljivost u drugi rastvarači rastvoran u etanolu, glicerolu
nerastvoran u etru
Struktura
Kristalna rešetka/struktura antiFluorit
Opasnost
Opasnost u toku rada Opasan za sredinu (N)
R-oznake R17, R23, R25, R31, R34, R50
S-oznake S24, S26
Srodna jedinjenja
Drugi katjoni Natrijum sulfid, Gvožđe (II) sulfid
Srodna jedinjenja Kalijum hidrosulfid, Kalijum sulfit, Kalijum sulfat

 DaY (šta je ovo?)   (verifikuj)

Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala

Infobox references

Kalijum sulfid je neorgansko jedinjenje sa formulom K2S.[3][4] Ova bezbojna čvrsta materija se retko sreće, jer brzo reaguje sa vodom, pri čemu se formiraju kalijum hidrosulfid (KSH) i kalijum hidroksid (KOH). Najčešće se termin kalijum sulfid koristi u širem smislu za ovu mešavinu, a ne za anhiratni prah.

Struktura

[uredi | uredi kod]

On poprima "antifluoritnu strukturu", što znači da mali K+ joni zauzimaju tetraedralna (F) mesta u fluoritu, i veliki S2− centri imaju osam koordinatnih mesta. Li2S, Na2S, i Rb2S imaju sličnu kristalnu strukturu.[5]

Reference

[uredi | uredi kod]
  1. Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519.  edit
  2. Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. Housecroft C. E., Sharpe A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3rd izd.). Prentice Hall. ISBN 978-0-13-175553-6. 
  4. Holleman A. F., Wiberg E. (2001). Inorganic Chemistry (1st edition izd.). San Diego: Academic Press. ISBN 0-12-352651-5. 
  5. Holleman, A. F.; Wiberg, E. "Inorganic Chemistry" Academic Press: San Diego, 2001. ISBN 0-12-352651-5.

Spoljašnje veze

[uredi | uredi kod]