Mikroelektronika

Mikroelektronika je grana elektronike koja se bavi minijaturizacijom elektronskih elemenata, sklopova i sistema. Minijaturizacija, međutim, nije jedina svrha mikroelektronike, već samo sredstvo koje omogućuje razvoj i proizvodnju pouzdanih, kvalitetnih, visokoserijskih i jeftinih elektronskih sklopova. Upravo je razvoj mikroelektronike omogućio prerastanje elektronike iz granske u bazičnu tehnologiju.

Od pojave planarne tehnologije na silicijumu 1959. godine do danas, razvoj mikroelektronskih sklopova tekao je zapanjujućom brzinom u odnosu na poboljšanje sveukupnih električnih karakteristika, povećanje funkcionalnosti i proširenje oblasti primene. Uz sve to cena proizvodnje je rapidno padala. Tako brzi razvoj, u najširem smislu, nije zabeležen u drugim granama. Zahvaljujući mikroelektronici, na primer, današnji računari, u odnosu na one s kraja šezdesetih godina dvadesetog veka, imaju više od 1.000 puta veći kapacitet i toliko puta manju cenu, potrošnja energije smanjila se preko 20.000 puta, a brzina obavljanja aritmetičkih i logičkih operacija povećana je više od 6.000 puta. Da se automobilska industrija razvijala istim tempom, automobil bi danas prelazio 1.000.000 km s potrošnjom od jednog litra, razvijao bi brzinu veću od 1.000.000 km/h, koštao bi svega nekoliko dolara, imao bi težinu manju od 1 dekagram, a vreme eksploatacije bi mu bilo preko 10.000 godina.

Udeo mikroelektronike nije presudan samo u razvoju računara, već i u oblasti telekomunikacija, industrijske opreme, vojne industrije, komercijalne tehnike u automobilskoj industriji itd. U širem smislu, pod mikroelektronikom podrazumevamo ne samo mikroelektronsku tehnologiju već i proizvode te tehnologije. Zajedničkim imenom se svi ti proizvodi nazivaju integrisanim kolima. Pri tome, postoji čitav niz različitih integrisanih kola koja se međusobno razlikuju po složenosti, nameni, tehnologiji izrade i sl.