Prijeđi na sadržaj

Neheteroseksualnost

Izvor: Wikipedija
LGB porodice kao što su ove na paradi ponosa istraživači iz raznih raloga označavaju kao neheteroseksualne[1]

Neheteroseksualnost (ili aheteroseksualnost) jest seksualna orijentacija ili seksualni identitet koji nije heteroseksualnost.[2][3] Termin se koristi da bi se definisao „koncept onoga šta je norma i kako se određena grupa razlikuje od te norme”.[4] Neheteroseksualnost je termin koji se koristi u poljima feminističkih i rodnih studija kao i opštoj akademskoj literaturi za potrebe diferencijacije različitih odabranih seksualnih identiteta, propisano i jednostavno pretpostavljeno, s različitim razumevanjem implikacija ovih seksualnih identiteta.[5][6][7][8] Sličan je terminu kvir, mada s manjim političkim nabojem a više medicinskim karakterom; kvir se generalno odnosi na nenormativno i neheteroseksualno.[9][10][11] Neki vide ovaj termin kao sporan i pejorativan jer „označava ljude protiv percepirane norme heteroseksualnosti, time podstičući heteronormativitet”.[12][13] Kako god, drugi ističu da je neheteroseksualnost jedino termin koristan za održavanje koherentnosti u istraživanju i sugerišu da „ističe nedostatak u našem jeziku po pitanju seksualnog identiteta”; na primer, njegovom upotrebom se može stvoriti biseksualna nevidljivost (okultacija).[14] Ime za osobu prema terminu je neheteroseksualac.

Pozadina

[uredi | uredi kod]

Mnogi gej, lezbijski i biseksualni ljudi rođeni su i/ili odrasli u kulturama i religijama koje izazivaju stigmatizaciju, represiju ili osuđivanje bilo koje seksualnosti koja se razlikuje od heteroseksualnog identiteta i orijentacije.[15][16] Dodatno, većina heteroseksualaca još uvek vidi neheteroseksualne činove kao tabu, a nekonvencijalne seksualne požude inače se u potpunosti sakrivaju ili maskiraju na razne načine.[7] Pojam neheteroseksualci u potpunosti obuhvata ljude koji ne samo da se identifikuju drugačije od heteroseksualnog opredeljenja nego i one koji nisu gej, lezbijke i biseksualci.[17] Neki uobičajeni primeri uključuju termine voljenje istog roda (engl. same gender loving, SGL), muškarci koji imaju seks sa muškarcima (engl. men who have sex with men, MSM), žene koje imaju seks sa ženama (engl. women who have sex with women, WSW), biradoznalost (engl. bi-curious) i ispitivanje (engl. questioning).[8][18][19] Neheteroseksualnost se smatra boljim opštim terminom u odnosu na homoseksualnost, lezbijke i gejevi, LGBT ili kvir jer je neutralniji i bez opterećenja ili rodne diskriminacije koja postoji kod mnogih alternativa.[9] Na primer, do 1973, Američka psihološka asocijacija navodila je homoseksualnost kao mentalnu bolest, a i dan-danas ima negativne konotacije.[20]

Upotreba

[uredi | uredi kod]

Neheteroseksualnost je pojam koji se nalazi pretežno u istraživačkim i naučnim radovima, verovatno da bi se izbegli termini za koje se tvrdi da su politički nekorektni kao što je lezbijka, dajk, gej, biseksualnost itd. koje lezbijke, gejevi i biseksualci (LGB populacija) koriste da bi se opisali.[16][21][22] Kada ga koriste oni koji se ne identifikuju kao LGB ili kada ga sa omalovažavanjem koriste oni koji su LGB, svi ovi termini mogu da se shvate kao pejorativi, tako da je neheteroseksualac podrazumevani, neškodljivi, nenapadni termin za koji postoji manja šansa da će uvrediti nekoga.[1] Na primer, Kinsijeva skala može da se podeli između onih koji su isključivo heteroseksualci i svih ostalih.[23] Termin je ušao u širu upotrebu u akademskim krugovima počev od 1980-ih a još više 1990-ih, kada su nastale velike studije o identitetu neheteroseksualne omladine kao i manji broj studija koje specifično razmatraju samo neheteroseksualne učenike koledža.[24] Neheteroseksualci se takođe koristi da bi se obuhvatno opisale transrodne i interseksualne osobe, pošto iako su ovo rodni identiteti a ne seksualni — svejedno su prisutni u LGBT i kvir krovnim zajednicama.[16][25] Takođe, neheteroseksualci obuhvata i široku lepezu termina koje koriste različite kulture čiji sopstveni termini se možda nikako ne mogu lepo odnositi na homoseksualni ili biseksualni identitet; za istraživačke i podatke ekstrapolacije ovo je praktičan i prihvaćen termin.[26]

Godine 2004, knjiga koja integriše „akademske discipline filmskih studija, sociologije, kulture i kritičkih studija” po pitanju fenomena Velikog brata, neheteroseksualnost koristi kao univerzalni termin da bi se omogućilo poređenje informacija za preko trideset zemalja.[7] Pri istraživanju i proučavanju na polju gej, lezbijskih i biseksualnih odraslih (polje koje se ravija), neheteroseksualci se koristi kao podrazumevani termin da bi se prikazalo kako „velika većina” literature podrazumeva da su stariji ljudi heteroseksualni i ne čini „napor” što se tiče istraživanja iskustava i stavova onih koji to nisu.[27] U delu Blagostanje i država (engl. Welfare and the State), autori opisuju percepirane prednosti lezbijki na radnom mestu, pošto one — u teoriji — ne bi trebalo da imaju decu pa bi bile povoljne kao radna snaga.[28] Međutim, autori ističu da ne samo da većina lezbijki ima decu nego se i rutinski identifikuje kao heteroseksualna tokom većeg dela svog života ili barem dok im deca ne postanu toliko stara da neheteroseksualni identitet počne previše uticati na njihovu porodicu negativno.[28]

Neheteroseksualnost se takođe koristi pri proučavanju lezbijskih i gej porodica i struktura porodica.[25][29] Pojam je ušao u širu upotrebu u ovom kontekstu kada se istraživao uticaj pandemije AIDS-a na muške gej zajednice, jer su mnogi gej muškarci zasnivali porodice preko proširene mreže prijatelja koji su postali njihovi sistemi podrške.[25]

Kritika

[uredi | uredi kod]

Upotreba termina ’neheteroseksualac’ za označavanje LGBTK populacije, kao krovnog termina, mogla bi da ovekoveči heteroseksualnost kao normu. Može da implicira da je bilo koji identitet koji se ne može definisati kao ’hetero’ abnormalan. Termin znači suprotno od ’heteroseksualac’, što uz činjenicu da je nastao posle ovog termina koji je šire prihvaćen znači implikaciju devijacije od socijalnih normi. Istorijski, termin je korišćen da bi se ljudi primorali na odabir jednog od dva različita identiteta; „normalizacija pola koji je ’hetero’ proklamovala je novi heteroseksualni separatizam — erotski aparthejd koji je snažno segregirao polno normalne od polno pervertnih”.[30] Dvojnost heteroseksualnost—homoseksualnost koja se implicira korišćenjem termina ’neheteroseksualnost’ kao varijacije za ’homoseksualnost’ često se interpretira kao stanovište za ’suprotno od heteroseksualnog’ a ne kao opis raznih identiteta.[31] Ovime se ignorišu oni koji se identifikuju kao biseksualci, panseksualci, kvir itd. Termin ’heteroseksualnost’ je relativno nov termin skovan da bi se odvojila većina od ostalih, a upotreba reči ’neheteroseksualnost’ koja je počela da egzistira posle kao krovni termin za one u LGBTK zajednici — utemeljuje [upotreba] iluziju normalni naspram ostalih. Neheteroseksualnost se isto tako problematično koristi kao sveobuhvatni termin, koji opisuje i rodni identitet i seksualni identitet.[31] Termin ’neheteroseksualnost’ podstiče nevidljivost biseksualnost u diskusijama oko seksualnosti i identiteta jer ima svoje korene u dvojnosti heteroseksualnost—homoseksualnost. Seksualnost i rod su različiti koncepti, a označavanjem cele LGBT+ zajednice svrstavanjem u kategoriju neheteroseksualaca prioritetizuju se određene grupe pošto je termin samo za seksualnost.[31] Ovakvo obuhvatanje identiteta vodi ka brisanju različitih rodnih identiteta tokom diskusija na temu ’neheteroseksualnih’ zajednica.

Odnoseći se prema LGBTK populaciji kao neheteroseksualcima, pojačava se ideja „prinudne heteroseksualnosti” i da svako ko ne spada u ovu kategoriju ide protiv normi.[30] „Kao što je Patrik Hopkins tvrdio, heteroseksizam i homofobija se zasnivaju na i održavaju binarnim rodnim kategorijama, posebno pretpostavkom da postoje različite i ispravne muške i ženske rodne uloge i identiteti naspram kojih se meri devijacija.”[32] Korišćenje termina neheteroseksualnost ukazuje na udaljavanje od onoga što je prihvatljivo u društvu ističući jukstapoziciju između idealnog heteroseksualnog i neidealnog neheteroseksualnog. „Heteroseksizam je vezan za dominaciju, a prakse kojima se podržava se obično replikuju, pojačavaju i održavaju stanovištima, ponašanjima i praksama ili čak [samima] saveznicima najboljih namera.”[33] Predstavljanjem heteroseksualnosti kao norme, stvara se lažna slika da je ’neheteroseksualnost’ abnormalna. Heteroseksualnost kao kategorizacija i kao termin, nije nastala sve do kraja 19. veka; pre ovoga, odnosi između polova verovalo se da nisu otvoreno seksualni. U Viktorijanskoj eri, seks se smatrao činom između „muževnog muškarca i ženstvene žene, [kao] stvaralaca, ne specifično kao erotičnih bića ili heteroseksualaca”.[30] Podela između heteroseksualnosti i neheteroseksualnosti dolazi tokom 1860-ih, nakon što je „rast potrošake ekonomije takođe počeo da gaji novu etiku zadovoljstva”;[30] erotična era postala je komoditet za kupovanje i prodavanje. U isto vreme, „rast moći i prestiža medicinskih doktora omogućio je onim naviše mobilnim profesionalcima da ’propisuju’ zdravu novu seksualnost”.[30] Muškarci i žene je od tada trebalo da uživaju u seksu. Veze između onih ’suprotnih polova’ viđene su kao zdrave i podsticali su ih medicinski stručnjaci. Ovo stvaranje i slavljenje ’normalne seksualnosti’ u konačnici je rezultovalo u stvaranju pandana sa suprotne strane: ’seksualni pervert’ (pokvarenjak, razvratnik, izopačenjak), kao bilo ko ko je nekako van heteroseksualnog ideala. „U svojoj najranijoj verziji, imperativ heteroseksualnosti iz 20. veka obično se smatrao kao nastavak asocijalne heteroseksualnosti uz pretpostavljenu ljudsku ’potrebu’, ’nagon’ ili ’instikt’ za propagacijom [razmnožavanjem], potrebom za stvaranjem neizbežno povezanom sa telesnom požudom ... davajući blagoslov za odušak preko heteroerotičnih emocija što se takođe smatralo kao podsticajem za kapacitet stvaranja potomaka, bračnu intimnost i porodičnu stabilnost.”[30] Osnovno suprotstavljanje polova viđeno je kao osnova za normalnu, zdravu seksualnu privlačnost. Termin heteroseksualnost je tako nastao kao način pokoravanja i svrstavanja u ostale svakog ko nije potvrđivao mejnstrim ideale (hetero)seksualnosti. Ovo je termin koji je stvorio osećaj odobravanja da je heteroseksualnost normalna, zdrava verzija ljudske seksualnosti.[30] Upotreba termina neheteroseksualnost danas nastavlja istoriju u kojoj drugi na osnovu uverenja ili verovanja da je svako ko nije heteroseksualac posledično abnormalan (nenormalan).

Iako se ’neheteroseksualnost’ smatra krovnim pojmom za sve LGBTK identitete, često se interpretira kao druga reč za homoseksualce koji doprinose nastavljanju sistematskog biseksualnog ’brisanja’. Biseksualnost ima dugu istoriju u kojoj je bila u senci i ignorisana u korist verovanja u monoseksualnost; „[predstavlja] slepu tačku u istraživanjima o seksu”.[34] Termin neheteroseksualnost sugeriše podelu između heteroseksualnosti i homoseksualnosti, heteroseksualno-homoseksualnu dihotomiju, a ne heteroseksualno-homoseksualni kontinuum — što se odnosi na identitete koji nisu isključivo heteroseksualni ili homoseksualni. Razdvajanjem identiteta principom ili-ili, biseksualni identiteti ostaju zapostavljeni usled dvosmislenosti; „biseksualci krše granice seksualno identifikovanih zajednica i time su uvek i unutra i izvan raznolikosti sukobljenih zajednica”.[35] Implicirana homoseksualno-heteroseksualna dihotomija koju termin stavlja u upotrebu negira svoje značenje istinski uključivog termina; „kategorije su stvorene na takav način da svakome dozvoljavaju pristup drugome ali samo jednome, i da se insistira da je svako ko već nije valjano smešten u jednoj kategoriji ili drugoj verovatno na putu ka jednoj”.[36] Ovaj fokus na logici ili-ili, ili heteroseksualnost ili neheteroseksualnost, gde je neheteroseksualnost usko povezana sa homoseksualnošću a ne sa opštom ’kvirnošću’, nipodaštava one koje termin treba da opiše; „dok biseksualnost ima stepen pomena, gotovo uvek je se smatra epistemologijskom i slučajnim nusproizvodom, posledičnim efektom, ili definicionim ishodom opozicije hetero/homoseksualnost”.[34]

Neheteroseksualnost se često koristi da bi se opisali oni u LGBT+ zajednici koji imaju necisrodne identitete. Ovo se smatra problematičnim pošto seksualna orijentacija i rodni identitet predstavljaju nešto različito. Međutim, razlikovanje ovoga dvoga je relativno moderno. Kroz istoriju, „[transrodni ljudi] su se klasifikovali kao homoseksualci od strane svih, uključujući lekare koji su se specijalizovali u njihovom lečenju, a tek u poslednjih pedeset godina ... transrodnost se teoretizuje kao različita po vrsti od homoseksualnosti”.[37] Mnogi ljudi i dalje ne mogu da shvate ili uoče razliku između rodnih manjina i seksualnih manjina.[37] Sam termin je specifičan za seksualnost pošto sadrži reč ’seksualnost’ bez pominjanja ’roda’.[31] Štaviše, termin neheteroseksualnost ’briše’ seksualne manjine iako implicira utisak dvojstva hetero/homoseksualnost, a takođe ignoriše rodne manjine. I dok trans* ljudi i ljudi sa nebinarnim rodnim identitetima jesu deo LGBTK+ zajednice, time podložni mnogima istim nepravdama,[38] označavanjem trans* i rodnih kvir identiteta pod terminom neheteroseksualnog zamagljuje se važna razlika između seksualnog opredeljenja i rodnog identiteta. Neće se sve trans* osobe identifikovati po seksualnosti kao neheteroseksualne; mnoge trans* osobe privlači ’suprotan’ pol i tako se identifikuju kao heteroseksualne.[38] Pored toga, „oni sa nebinarnim rodnim identitetima verovatno će se[be] staviti u poziciju u kojoj je heteroseksualnost besmislena, pošto ne postoji ’suprotan’ rod za njihov identitet”.[38] I dok je za nebinarne osobe manje verovatno da će se identifikovati kao heteroseksualci, pretpostavka da kao neko sa ’neheteroseksualnim’ identitetom mora da bude homoseksualan takođe je problematična jer se ignoriše seksualna orijentacija koju ne diktira rod osobe nego to ko ih (ne) privlači — npr. biseksualci, panseksualci, kvir, androseksualci, gineseksualci, skolioseksualci ili aseksualci.[38]

Od kvir osoba „se često očekuje da uzmu u obzir svoju seksualnu identifikaciju ili dokazujući [svoju] normalnost (to jest, da su [oni] unutar sfere heteronormativiteta), ili prihvatajući da [njihova] razlika od heteroseksualne norme čini neki oblik esencije”.[39] Termin neheteroseksualnost se koristi za isticanje apsolutne razlike između heteroseksualnih i kvir identiteta. Jezik mora da se promeni kako bi se LGBTK ljudi opisali kao autonomna bića „umesto da [ih] se smatra jedino kao seksualna bića postojana unutar heteroseksualne logike jednolikosti ili različitosti”.[39] Implicirana dvojnost koju termin neheteroseksualnosti temelji, ’briše’ one čiji identiteti spadaju u spektar između heteroseksualnosti i homoseksualnosti. Hetero/homoseksualna dihotomija produbljava sistemsko uklanjanje biseksualnih identita stavljajući u prvi plan pretpostavljenu suprotstavljenost pri kojoj ništa između nije dopušteno.[37] Iako neheteroseksualnost treba da označava celu LGBTK zajednicu, nastavila je da se koristi i van zajednice kao druga reč za homoseksualnost.[31] Stavlja naglasak na seksualno opredeljenje nauštrb rodnog identiteta jer je sam termin u domenu seksualnosti, s tim da se koristi za identitete nepovezane sa seksualnošću.[31] Interpretacija termina je nastavak istorije toga da se rodni identitet previđa u diskursu oko LGBTK zajednice u korist prioritetizovanja seksualnog opredeljenja.[38] Zanemaruju se oni koji se identifikuju kao nebinarni, pošto se termin neheteroseksualnost interpretira kao kategorija za one koje seksualno privlače ljudi ’istog pola’ naspram onih koje privlače oni ’suprotnog pola’.[37] Pošto je širok spektar obuhvaćen terminom, opšta upotreba favorizuje seksualna opredeljenja koja se definišu svojom povezanošću rodne dvojnosti (kao što je gej ili lezbijka) a ne isticanja opredeljenja koja ne uslovljava rod osobe koja identifikuje svoju seksualnost. Neheteroseksualnost takođe implicira da neko ne može biti deo LGBT+ zajednice istovremeno se identifikujući kao heteroseksualac, pošto ignoriše razlike između seksualnog opredeljenja i rodnog identiteta.[38] Termin ’neheteroseksualnost’ je dovoljno širok i u isto vreme rutinski interpretiran kao takav da se odnosi na manjinsku kategoriju ljudi unutar namenjene grupe identiteta. Pošto je tako nespecifičan, otvara se mogućnost interpretacije onih van LGBTK zajednice ili onih koji nisu edukovani o spektru seksualnih orijentacija i rodnih identiteta — što vodi do većeg akcenta na identitetima koji su već dobro poznati i težnji ka uklanjanju identiteta koji još nisu u velikom delu mejnstrim dijaloga.[31]

Povezano

[uredi | uredi kod]

Reference

[uredi | uredi kod]
  1. 1,0 1,1 Klesse, Christian (2007). The Spectre of Promiscuity: Gay Male and Bisexual Non-Monogamies and Polyamories. Ashgate Publishing, Ltd.. ISBN 0-7546-4906-7. 
  2. Dilley, Patrick (2002). Queer Man on Campus: A History of Non-Heterosexual College Men 1945-2000. Routledge. str. 4–16. ISBN 0-415-93337-4. 
  3. Hinds, Hilary; Ann Phoenix; Jackie Stacey (1992). Working Out: New Directions For Women's Studies. Routledge. str. 85–95. ISBN 0-7507-0043-2. 
  4. Stevens, Richard A Jr (maj—jun 2005). „Queer Man on Campus: A History of Non-Heterosexual College Men, 1945-2000”. Journal of College Student Development. Arhivirano iz originala na datum 14. 10. 2008. 
  5. Jaggar, Alison M. (1994). Living with Contradictions: Controversies in Feminist Social Ethics. Westview Press. str. 499–502. ISBN 0-8133-1776-2. [mrtav link]
  6. Munt, Sally (1998). Butch/femme: Inside Lesbian Gender. Continuum International Publishing Group. str. 93–100, 226, 228. ISBN 0-304-33959-8. 
  7. 7,0 7,1 7,2 Mathijs, Ernest; Janet Jones (2004). Big Brother International: Format, Critics and Publics. Wallflower Press. str. 1945–55. ISBN 1-904764-18-5. 
  8. 8,0 8,1 Jewkes, Yvonne (2002). Dot.Cons: Crime, Deviance and Identity on the Internet. Willan Publishing. str. 59–65. ISBN 1-84392-000-X. 
  9. 9,0 9,1 Weeks, Jeffrey; Brian Heaphy; Catherine Donovan (2001). Same Sex Intimacies: Families of Choice and Other Life Experiments. Routledge. str. viii. ISBN 0-415-25477-9. 
  10. Taylor, Victor E.; Charles E. Winquist (2001). Encyclopedia of Postmodernism. Taylor & Francis. str. 327. ISBN 0-415-15294-1. 
  11. Beasley, Chris; Charles E. Winquist (2005). Gender & Sexuality: Critical Theories, Critical Thinkers. Sage Publications Inc. str. 161. ISBN 0-7619-6979-9. 
  12. Yip, Andrew K.T. (2004). „Queering Religious Texts: An Exploration of British Non-heterosexual Christians’ and Muslims’ Strategy of Constructing Sexuality-affirming Hermeneutics”. Nottingham Trent University. Arhivirano iz originala na datum 13. 5. 2014. ; PDF verzija Arhivirano 2016-03-03 na Wayback Machine-u
  13. Browne, Kath (2003). „Negotiations and Fieldworkings: Friendship and Feminist Research”. University of Brighton. ; PDF verzija[mrtav link][mrtav link]
  14. Parker, Blaise Astra (maj 2004). „Queer Theory Goes To College”. Journal of Sex Research. Arhivirano iz originala na datum 14. 10. 2008.  »He includes interviews of some men who have a behaviorally bisexual pattern, but none of men who self-identify as bisexual. Therefore, the term non-heterosexual was inherently problematic to me, given that I am sensitive to issues of bisexual exclusion.« prevod: »Uključuje intervjue nekih muškaraca koji su se ponašali po biseksualnom šablonu, ali nijednog muškarca koji se samoidentifikuje kao biseksualac. Prema tome, termin neheteroseksualnost je suštinski problematičan za mene, uzev u obzir da sam osetljiva na probleme biseksualne isključivosti.«
  15. Althaus-Reid, Marcella; Ann Phoenix; Jackie Stacey (2006). Liberation Theology and Sexuality. Ashgate Publishing, Ltd.. str. 10–16. ISBN 0-7546-5080-4. 
  16. 16,0 16,1 16,2 Gelder, Ken; Sarah Thornton (2005). The Subcultures Reader. Routledge. str. 421–9. ISBN 0-415-34416-6. 
  17. Svensson, Travis K.; Charles E. Winquist (2004). A Bioethical Analysis of Sexual Reorientation Interventions: The Ethics of Conversion Therapy. Sage Publications Inc. str. 23. ISBN 1-58112-415-5. 
  18. Joseph, Sherry (2005). Social Work Practice and Men who Have Sex with Men. Sage Publications Inc. str. 27. ISBN 0-7619-3352-2. 
  19. Gullotta, Thomas P.; Martin Bloom (2003). Encyclopedia of Primary Prevention and Health Promotion. Springer. ISBN 0-306-47296-1. 
  20. Gaddy, Jim (3. 2. 2003). Spectrum trains members to educate students: Group to host sexual identity discussions. The Daily Reveille. ISBN 0-306-47296-1. Arhivirano iz originala na datum 2009-08-06. Pristupljeno 2019-01-07. [mrtav link]
  21. Quam, Jean K.; Sarah Thornton (1997). Social Services for Senior Gay Men and Lesbians. Haworth Press. str. 11–40, 93, 113. ISBN 1-56024-808-4. 
  22. Clarke, Karen; Tony Maltby; Patricia Kennett (2007). Social Policy Review 19: Analysis and Debate in Social Policy, 2007. The Policy Press. str. 145. ISBN 1-86134-941-6. 
  23. Brooks-Gordon, Belinda; Andrew Bainham; Loraine Gelsthorpe (2004). Sexuality Repositioned: Diversity and the Law. Hart Publishing. str. 164. ISBN 1-84113-489-9. 
  24. Dilley, Patrick (1. 1. 2005). „Which way out? A typology of non-heterosexual male collegiate identities.”. Journal of Higher Education. 
  25. 25,0 25,1 25,2 Hines, Sally; Catherine Jones Finer; Bob Matthews (2007). Transforming Gender: Transgender Practices of Identity, Intimacy and Care. The Policy Press. str. 32–41, 103–115. ISBN 1-86134-916-5. 
  26. Murray, David A. B. (2003). Anthropologica: Who Is Takatapui? Maori Language, Sexuality and Identity in Aotearoa/New Zealand. Canadian Anthropology Society. str. 233–245. ISSN 0003-5459. 
  27. Gott, Merryn (2005). Sexuality, Sexual Health and Ageing. McGraw-Hill International. str. 30, 82–9, 134. ISBN 0-335-22554-3. 
  28. 28,0 28,1 Deakin, Nicholas; Catherine Jones Finer; Bob Matthews (2003). Welfare and the State. Taylor & Francis. str. 80–90. ISBN 0-415-32770-9. 
  29. Dunne, Gillian A. (1998). Living "difference": Lesbian Perspectives on Work and Family Life. Haworth Press. str. 1–12, 69–83. ISBN 0-7890-0537-9. 
  30. 30,0 30,1 30,2 30,3 30,4 30,5 30,6 Katz, Jonathon Ned (januar—mart 1990). „The Invention of Heterosexuality”. Socialist Review (20): 231–142. 
  31. 31,0 31,1 31,2 31,3 31,4 31,5 31,6 Killerman, Sam. „4 Reasons You Should Stop Saying 'Non-Straight'”. itspronouncedmetrosexual.com. 
  32. Denike, Margaret (2007). „Religion, Rights, and Relationships: The Dream of Relational Equality”. Hypatia 22 (1): 71–91. JSTOR 4640045. 
  33. Feigenbaum, Erika Faith (2007). „Heterosexual Privilege: The Political and the Personal”. Hypatia 22 (1): 1–9. JSTOR 4640040. 
  34. 34,0 34,1 Angelides, Steven (2001). „A History of Bisexuality”. The University of Chicago Press Chicago and London: 1–19. 
  35. Daumer, Elisabeth D (1992). „Queer Ethics; Or, The Challenge of Bisexuality to Lesbian Ethics”. Hypatia 7 (4). JSTOR 3810080. 
  36. Held, Lisa (1997). „In Praise of Unreliability”. Hypatia 12 (3): 174–182. JSTOR 3810228. 
  37. 37,0 37,1 37,2 37,3 Weiss, Jillian Todd (2004). „GL vs. BT: The Archaeology of Biphobia and Transphobia Within the U.S. Gay and Lesbian Community”. The Journal of Bisexuality: 25–55. Arhivirano iz originala na datum 2017-11-23. Pristupljeno 2019-01-07. [mrtav link]
  38. 38,0 38,1 38,2 38,3 38,4 38,5 „The 'T' Within LGBT+”. CUSU LGBT+. 
  39. 39,0 39,1 Riggs, Damien W (2007). „Reassessing the Foster-Care System: Examining the Impact of Heterosexism on Lesbian and Gay Applicants”. Hypatia 22 (1): 132–148. JSTOR 4640048. 


Gej, lezbejske, biseksualne
i trans (LGBT) teme
Seksualna orijentacija i Rodni identitet LGBT zajednica i LGBT kultura
Seksualna orijentacija i identiteti Homoseksualnost · Gej · Lezbejka · Biseksualnost Coming out · Drag king · Drag queen · Film (Spisak filmova po abecedi/po godinama· Gej bar · Gej ikona · Gej himna · Gej kvart · Lezbejska utopija · Parada ponosa · Ponos · Poznate LGBT osobe · Sleng · Slogani · Simboli · Sport · Turizam · Veze
Rodni identitet Transrodnost (Interrodnost · Nebinarnost· Transseksualnost (Transmuškarac · Transžena)
Neheteroseksualnost Interseksualnost · Queer · Treći rod
Nauka i teorija Istorija

Biologija · Demografija · Kinsijeva skala · Klajnova tabela · Lezbejski feminizam · Medicina · Neurobiologija · Psihologija · Queer teorija · Ružičasta lingvistika · Sredina i seksualna orijentacija · Studije roda · Transfeminizam

Pregled LGBT istorije · Antička Grčka · Stounvolska revolucija · Lezbejska istorija · Progon LGBT osoba
Prava Religija i homoseksualnost
Teme Partnerstva · Brak · Roditeljstvo · Usvajanje dece · Vojna služba · Imigraciona prava · Zakonski aspekt transseksualnosti Mitologija · Judaizam · Hrišćanstvo · Islam · Hinduizam · Budizam · Sikizam · Konfucijanizam · Taoizam · Wicca
Po regionima: Afrika · Južna Amerika · Severna Amerika · Azija · Evropa · Okeanija LGBT opozicija
Homofobija · Transfobija · Lezbofobija · Bifobija · Heteroseksizam · Homohisterija · Nasilje nad LGBT osobama
Ovaj članak je deo LGBT projekata.
Ova kutijica: pogledaj  razgovor  uredi