Oksamnikvin
Изглед
Klinički podaci | |
---|---|
Prodajno ime | Mansil, Vansil |
Drugs.com | Monografija |
Farmakokinetički podaci | |
Poluvreme eliminacije | 1-2,5 h |
Identifikatori | |
CAS broj | 21738-42-1 |
ATC kod | P02BA02 (WHO) |
PubChem | CID 4612 |
DrugBank | DB01096 |
ChemSpider | 4451 |
KEGG | C07341 |
ChEMBL | CHEMBL847 |
Hemijski podaci | |
Formula | C14H21N3O3 |
Molarna masa | 279,335 |
| |
| |
Fizički podaci | |
Tačka topljenja | 147—149 °C (297—300 °F) |
Oksamnikvin je organsko jedinjenje, koje sadrži 14 atoma ugljenika i ima molekulsku masu od 279,335 Da.[1][2][3]
Osobine
[уреди | уреди извор]Osobina | Vrednost |
---|---|
Broj akceptora vodonika | 5 |
Broj donora vodonika | 3 |
Broj rotacionih veza | 5 |
Particioni koeficijent[4] (ALogP) | 1,8 |
Rastvorljivost[5] (logS, log(mol/L)) | -3,3 |
Polarna površina[6] (PSA, Å2) | 90,1 |
Stereohemija
[уреди | уреди извор]Oksamnikin sadrži stereocentar i sastoji se od dva enantiomera. On je racemat, tj. 1: 1 smeša (R) i (S) - oblika:
Enantiomeri oksamikina | |
---|---|
(R)-oblik |
(S)-oblik |
Reference
[уреди | уреди извор]- ^ Filho, R. P.; De Souza Menezes, C. M.; Pinto, P. L.; Paula, G. A.; Brandt, C. A.; Da Silveira, M. A. (фебруар 2007). „Design, synthesis, and in vivo evaluation of oxamniquine methacrylate and acrylamide prodrugs”. Bioorganic & Medicinal Chemistry. 15 (3): 1229—36. PMID 17134907. doi:10.1016/j.bmc.2006.11.027.
- ^ Knox, C.; Law, V.; Jewison, T.; Liu, P.; Ly, S.; Frolkis, A.; Pon, A.; Banco, K.; Mak, C.; Neveu, V.; Djoumbou, Y.; Eisner, R.; Guo, A. C.; Wishart, D. S. (2011). „DrugBank 3.0: A comprehensive resource for 'omics' research on drugs”. Nucleic Acids Research. 39 (Database issue): D1035—41. PMC 3013709 . PMID 21059682. doi:10.1093/nar/gkq1126.
- ^ Wishart, D. S.; Knox, C.; Guo, A. C.; Cheng, D.; Shrivastava, S.; Tzur, D.; Gautam, B.; Hassanali, M. (2008). „DrugBank: A knowledgebase for drugs, drug actions and drug targets”. Nucleic Acids Research. 36 (Database issue): D901—6. PMC 2238889 . PMID 18048412. doi:10.1093/nar/gkm958.
- ^ Ghose, Arup K.; Viswanadhan, Vellarkad N.; Wendoloski, John J. (1998). „Prediction of Hydrophobic (Lipophilic) Properties of Small Organic Molecules Using Fragmental Methods: An Analysis of ALOGP and CLOGP Methods”. The Journal of Physical Chemistry A. 102 (21): 3762—3772. Bibcode:1998JPCA..102.3762G. doi:10.1021/jp980230o.
- ^ Tetko, I. V.; Tanchuk, V. Y.; Kasheva, T. N.; Villa, A. E. (2001). „Estimation of aqueous solubility of chemical compounds using E-state indices”. Journal of Chemical Information and Computer Sciences. 41 (6): 1488—1493. PMID 11749573. doi:10.1021/ci000392t.
- ^ Ertl, P.; Rohde, B.; Selzer, P. (2000). „Fast calculation of molecular polar surface area as a sum of fragment-based contributions and its application to the prediction of drug transport properties”. Journal of Medicinal Chemistry. 43 (20): 3714—3717. PMID 11020286. doi:10.1021/jm000942e.
Literatura
[уреди | уреди извор]- Hardman JG, Limbird LE, Gilman AG (2001). Goodman & Gilman's The Pharmacological Basis of Therapeutics (10. изд.). New York: McGraw-Hill. ISBN 0071354697. doi:10.1036/0071422803.
- Thomas L. Lemke; David A. Williams, ур. (2007). Foye's Principles of Medicinal Chemistry (6. изд.). Baltimore: Lippincott Willams & Wilkins. ISBN 0781768799.
Spoljašnje veze
[уреди | уреди извор]
Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja). |