Olovo-sulfid

Olovo sulfid
Drugi nazivi	olovo(II) sulfid
Identifikacija
CAS registarski broj	1314-87-0
ChemSpider	14135
Jmol-3D slike	Slika 1
SMILES
	[Pb]=S
InChI
	InChI=1S/Pb.S ; Kod: XCAUINMIESBTBL-UHFFFAOYSA-N
Svojstva
Molekulska formula	PbS
Molarna masa	239.28 g/mol
Gustina	7700 kg/m3
Tačka topljenja	1390 K
Tačka ključanja	1281 °C
Rastvorljivost u vodi	nerastvoran
	; ; Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala
	Infobox references

Olovo-sulfid je jedinjenje olova i sumpora opšte formule PbS. Oksidacioni broj olova u ovom jedinjenju je +2, a sumpora -2.

Nalaženje

Olovo-sulfid se u prirodi javlja kao mineral galenit čiji kockasti kristali imaju sjaj poput metalnog olova.^[2]

Dobijanje

Nastaje:

redukcijom sulfata ugljenikom;
zagrevanjem olova u pari sumpora;
provođenjem vodonik-sulfida kroz neutralan, kiseo ili alkalan rastvor neke soli olova (ako je prisutna hlorovodonična kiselina u višku, onda nastaje narandžast, žut ili crven talog olovotiohlorida Pb₂SCl₂).^[2]

Osobine

Olovosulfid se ne rastvara u vodi, niti u alkalnim hidroksidima i alkalnim sulfidima. Uz ključalu razblaženu azotnu kiselinu gradi se olovo-nitrat i sumpor. Koncentrovana azotna kiselina ga pretvara u olovo-sulfat usled oksidacije sumpora u sumpornu kiselinu.^[2]

Sintetički dobijen olovo-sulfid se topi na 1114°S, dok se galenit topi na nešto nižoj temperaturi. Počinje da sublimuje na 950°S u vakuumu ili u struji nekog inertnog gasa, gradeći male kockaste kristale. Kada se zagreva na vazduhu gradi olovo-sulfat.^[2]

Značaj

U analitičkoj hemiji taloženje olovo-sulfida dejstvom vodonik-sulfida na olovo-acetat je dokazna reakcija za prisustvo vodonik-sulfida.^[3]

Galenit je glavna ruda za dobijanje olova.^[4]

Izvori

↑ Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining”. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846. edit
↑ ^2,0 ^2,1 ^2,2 ^2,3 Parkes, G. D. & Fil, D. 1973. Melorova moderna neorganska hemija. Naučna knjiga. Beograd.
↑ Rajković M. B. i saradnici, 1993. Analitička hemija. Savremena administracija. Beograd.
↑ Sims, R. F. & saradnici, 1989. Stene i minerali. Vuk Karadžić. Beograd.

Spoljašnje veze

Portal Hemija

[1] Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining”. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846. edit

[мелор-2] 2,0 ^2,1 ^2,2 ^2,3 Parkes, G. D. & Fil, D. 1973. Melorova moderna neorganska hemija. Naučna knjiga. Beograd.

[3] Rajković M. B. i saradnici, 1993. Analitička hemija. Savremena administracija. Beograd.

[4] Sims, R. F. & saradnici, 1989. Stene i minerali. Vuk Karadžić. Beograd.

[1]

[2]

[3]

[4]