Durmitorska operacija
- Za drugu operaciju istog naziva vidi Operacija Rübezahl.
| Durmitorska operacija | |||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Segment Drugog svetskog rata | |||||||
 Operativna grupa divizija NOVJ na putu za Srbiju forsira Ibar, nakon žestokih borbi sa Nemcima. 4. avgust 1944. | |||||||
| |||||||
| Sukobljene strane | |||||||
.svg?lang=sh){kind=small} Narodnooslobodilačka vojska Jugoslavije
|
.svg?lang=sh){kind=small} Vermaht  Četnici
| ||||||
| Komandanti i vođe | |||||||
| general Peko Dapčević, komandant Drugog udarnog korpusa NOVJ | Oberfirer Artur Phleps, komandant V SS korpusa | ||||||
| Angažirane jedinice | |||||||
| Prvi proleterski korpus NOVJ dve divizije Drugog udarnog korpusa NOVJ Dvanaesti udarni korpus |
1. brdska divizija 7. SS divizija 181. pešadijska divizija 21. SS divizija 2. puk Brandenburg Armijske jedinice Komande Jugoistoka 24. bugarska divizija Crnogorski dobrovoljački korpus Drinski korpus JVuO Legija Krempler Albanska milicija | ||||||
| Snage | |||||||
| 16.000 | 50.000 | ||||||
.svg?lang=sh)
Operacija Ribecal (njem. Rübezahl - »Krkonoš«[1]), ili u jugoslovenskoj istoriografiji Durmitorska operacija, predstavljala je ključnu fazu bitke za Srbiju 1944. Ona predstavlja glavnu kariku i vrhunac nemačke aktivne odbrane, i njen neuspeh doveo je do brzog uspostavljanja dominacije NOVJ u Srbiji.
Operacija je započela u zoru 13. avgusta 1944, neposredno se nadovezujući na operaciju Hakflajš (nem. Hackfleisch) u istočnoj Bosni. Za ovu operaciju nemačka komanda Armijske grupe F izvršila je maksimalnu moguću koncentraciju trupa. Nemačke divizije krenule su u koncentrično nastupanje, potiskujući delove Prvog i Dvanaestog korpusa, sa namerom da ih nabace na masiv Durmitora, i tamo poraze, razbiju i onesposobe za ofanzivna dejstva. Operacija je umešno osmišljena i izvođena sa zalaganjem, pa su nemačke snage osvojile znatan prostor i nanele snagama NOVJ znatne gubitke.
Snage NOVJ takođe su uspešno vođene. Nisu prihvatale odlučne okršaje, nego su koristile prostor za manevar. Dok su Treća, Šesta i 37. divizija vodile oštre zadržavajuće borbe, noću 18/19. avgusta Prva proleterska divizija se izvukla iz borbenog dodira i forsiranim marš-manevrom zabacila se duboko u pozadinu nemačkih napadnih klinova. Bezobzirno prodiruću u dubinu, forsirala je Lim 20/21. avgusta.
Ovim je nemački plan izigran. 7. SS divizija hitno je intervenisala jednim pukom pokušavajući da uhvati Prvu proletersku. Za zadržavanje je angažovana bugarska 24. divizija, Zlatiborski korpus JVuO, i, dublje na pravcu prodora, Četvrta grupa jurišnih korpusa.
Prva proleterska divizija je međutim razbila Bugare na Palisadu 27. avgusta, i, odbacivši četnike, nastavila prodor uz asistenciju 37. sandžačke divizije.
Šesta lička je za to vreme vodila iscrpljujuće zadržavajuće borbe na Durmitoru. Nedelju dana nakon Prve, i Šesta divizija se manevrom izvukla iz nemačkog pritiska i, prešavši Lim, pridružila se Prvoj diviziji. Time je nemačka ideja razbijanja udarne snage NOVJ i izgradnje zaprečne linije na Limu definitivno kompromitovana.
Usled razvoja u Rumuniji i Bugarskoj, 1. brdska divizija dobila je 26. avgusta zapovest da se hitno prebaci u severoistočnu Srbiju. Komanda Jugoistoka naložila je štabu V SS korpusa da okrnjenim snagama nastavi pritisak, napravivši novi plan pod kodnim imenom Ribešnicel (nem. Rübesnitzel). Međutim, operacija je izgubila zamah i jedinice Drugog korpusa narednih dana u protivofanzivi vratile su svu izgubljenu teritoriju.
12. korpus takođe se uspešno oslobodio pritiska i 5. septembra, forsiravši Drinu severno od Višegrada, nakon višemesečnih pokušaja sprečavanja od strane Nemaca, prešao u Srbiju. Ove snage su u jednomesečnim borbama ostvarile dominaciju na terenu u Srbiji.
Saveznici su tokom ove operacije pružili snagama NOVJ značajnu podršku, putem vazdušnih napada, snabdevanjem i naročito evakuacijom ranjenika u bolnice u Italiji.
29. jula naša komanda Vermahta u Beogradu spremila je plan Rübezahl, kako da spreči upad Titovih bandi u Srbiju. Zadatak naše armije bio je jasan: da pruga Solun-Beograd nesmetano funkcioniše.[2]
– Ratni dnevnik Vrhovne komande Vermahta
Komanda Jugoistoka prikupila je za operaciju sledeće snage:
a) Južna grupa: glavni deo 1. brd. div., albanska milicija i delovi SS-divizije »Skenderbeg«,
b) Bor[bena] grupa »Jugozapad«: 2 ojačana bataljona 181. peš. divizije sa III/13. SS-puka
c) S[evero] z[apadna] grupa: 2. puk Brandenburg (bez 1 bat.), 3/12. tenk. bat. z. b. V., CDK i četnici (Drinski korpus).
d) S[everna] grupa: 14. SS-puk (bez III).
e) I[stočna] grupa: Viša k-da III/363. puka, 696. bat. feldžandarmerije, delovi 297. izv. bat., 2/201. brig. jur. topova.
g) Crnogorski dobrovoljački korpus upotrebljen je po pukovima, u svojstvu pomoćnih trupa nemačkim napadnim grupama.
g) Padobranski lov. bataljon Brandenburg[3]
Padobranski bataljon, predviđen za izvođenje dejstava na komandni centar, na kraju nije upotrebljen. NOVJ se nije suprotstavila centralno organizovanim frontalnim otporom.
Sa razvojem situacije, u borbu su uvedene još neke snage;
- 24. bugarska divizija, delom na pravcu Durmitora, delom po dubini, na Zlatiboru.
- Zlatiborski korpus JVuO
- Četvrta grupa jurišnih korpusa JVuO upućena je na kraju operacije radi presretanja nastupajuće grupacije NOVJ.
Nemačke snage bile su nosilac napadnih dejstava, dok su četničke snage i Muslimanska milicija upotrebljene kao pomoćne snage za zatvaranje manje važnih pravaca.
Prva brdska divizija nastupa iz oblasti Andrijevice na sever, glavnina (divizije) Princ Eugen pod oberfirerom Kumom bosanske Titove divizije sa severa sateruje u Sandžak, četničke jedinice popuniće otvore gde se pojave.[4]
4. avgusta 1944. partizanske snage prešle su reku Lim, a sledeći dan neke jedinice stigle su do doline Ibra.[2]
9. avgusta 1944. delovi partizanskih jedinica približili su se na 40 km Kraljevu.[2]
12. avgusta 1944. Nemci su započeli sa vojnom operacijom "Ribecal", čiji je glavni cilj bio, da se spreči prodor partizana u Srbiju. Odmah su zauzeli Berane i odbacili partizane preko Lima.[2]
12. ili 13. avgusta 1944. došlo je u Rimu do prvog susreta Čerčila sa Titom. Uskoro posle sastanka, partizani i Jugoslovenska izbeglička vlada izdali su proglas, kojim se pozivaju sve patriotske snage u zemlji da prekinu saradnju sa svim domaćim kvislinškim snagama i "izdajicom Mihailovićem".[2]
Nemačka komanda javlja, da je Nedić ponudio, nakon upada komunista u Srbiju, u ime veoma ozbiljno ugoženog Srpstva, vojnu saradnju svih srpskih snaga. Nedić je naglasio, da on takođe službeno govori i u ime Mihailovića, koga je nedavno posetio. Od nemačkih vojnih vlasti zatražio je dozvolu, da odmah formira srpsku vojsku u snazi od 50.000 boraca, koja bi se regrutovala iz četničkih jedinica.[2]
– Ratni dnevnik Vrhovne komande Vermahta od 17. avgusta 1944.
Delovi 7. SS-brdske divizije sukobili su se sa partizanskih snagama na granici Crne Gore i Bosne.[2]
Tokom 1944. Drugi udarni korpus u saradnji sa Saveznicima organizovao je evakuaciju ranjenika avionima u savezničke bolnice u Italiji. Za evakuaciju su korišćeni aerodrom u Beranama i novoosposobljena pista u Njegovuđi, između Sinjajevine i Durmitora.
Međutim, tokom borbenih dejstava u operaciji Ribecal, nemačke snage zaposele su obe ove piste. Broj ranjenika veoma je porastao, kako zbog borbi Drugog korpusa, tako i zbog pristizanja pod borbom Prvog i Dvanaestog korpusa. Zbog toga je pripremljena nova pista u Brezni, severno od Nikšića. Na ovom prostoru snažan pritisak na snage NOVJ vršili su delovi 7. SS divizije, 181. divizije i 8. "gvozdeni" puk Crnogorskog dobrovoljačkog korpusa. Sa ove improvizovane aerodromske piste pod dramatičnim okolnostima, zahvaljujuću upornoj odbrani Treće udarne divizije, tokom 21. avgusta 1944. evakuisano je 1059 ranjenika u Italiju. Na ovaj način spaseno je mnogo života, a jedinice NOVJ, oslobođene većeg dela teških ranjenika, dobile su na pokretljivosti.
U izvještaju poslatom 22. avgusta 1944. godine iz Operativnog odjeljenja Beograd — Dedinje Armijske grupe »F« konstatuje se kakva je situacija na terenu:
Operacija »Ribecal« (Crna Gora) sprovodi se i dalje planski. Neprijateljske snage su razdvojene na dva dela. Na severu (severno do Pljevalja) pokušava I crveni korpus (1. i 37. divizija) da se izvuče u pravcu severa, dok na jugu XII korpus želi da izmakne na planinu Durmitor. Neprijatelj je u Crnoj Gori razbijen i verovatno da su njegovi planovi osujećeni. Može se računati da se Crna Gora nalazi u našim rukama. Dalje se pretpostavlja da se ova oblast može smiriti putem njenih sopstvenih snaga (četnika Draže Mihailovića) pod komandom Đurišića.[5][6]
- Oslobodilački rat naroda Jugoslavije, 2, prepravljeno i dopunjeno izdanje, knjiga 2 - Vojnoistorijski institut, Beograd 1963
- Thomas Cassagrande: Die volksdeutsche SS-Division "Prinz Eugen": die Banater Schwaben und die Nazionalsocialistiscchen Kriegsverbrechen, Campus Verlag, Frankfurt am Mein 2003.
- Otto Kumm: VORWÄRTS, PRINZ EUGEN! - Geschichte der 7. SS-Freiwilligen-Division "Prinz Eugen", Munin-Verlag, Coburg 1978.
- Roland Kaltenegger: TOTENKOPF & EDELWEIß, Ares Verlag 2008.
- Franz Schraml: KRIEGSSCHAUPLATZ KROATIEN, Kurt Vowinckel Verlag, Neckargemünd 1962.
- Radovan Vukanović: Drugi udarni korpus, Vojnoizdavački zavod, Beograd 1982: Glava IV - STVARANjE I OBEZBJEĐENjE OPERATIVNE OSNOVE ZA PRIKUPLjANjE JEDINICA NOVJ I NjIHOV PRODOR U SRBIJU
- Radovan Vukanović: RATNI PUT TREĆE DIVIZIJE, Vojnoizdavački zavod, Beograd, 1970: Drugi dio - DEJSTVA DIVIZIJE U SASTAVU 2. NOU KORPUSA — stvaranje i odbrana slobodne teritorije u Crnoj Gori
- Đorđe Orlović: ŠESTA LIČKA PROLETERSKA DIVIZIJA "Nikola Tesla", Vojnoizdavački i novinski centar Beograd, 1990: MARŠ DIVIZIJE OD GLAMOČA DO ZLATIBORA I BORBE U SRBIJI
- Čedo Drulović: 37. SANDžAČKA DIVIZIJA, Vojnoizdavački zavod, Beograd, 1983.
- Periša Grujić: Šesnaesta vojvođanska divizija, Beograd, Vojno delo, 1959.
- ↑ https://www.znaci.org/00001/4_12_4_99.htm
- ↑ 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 2,5 2,6 Nikola Živković, Srbi u Ratnom dnevniku Vrhovne komande Vermahta
- ↑ Izveštaj Komandanta Jugoistoka od 12. avgusta 1944. Vrhovnoj Komandi Vermahta o sastavu borbenih grupa i njihovim pravcima napada u operaciji Ribecal, Zbornik NOR-a, tom XII, knjiga 4, dokument 108
- ↑ Otto Kumm: VORWÄRTS, PRINZ EUGEN!, strana 250. (nem. Die 1 Geb Div stößt aus dem Raum Andrijevica nach N vor, die Masse der PE unter Oberf Kumm drängt von N her die bosnischen Tito-Divisonen in den Sandschak ab, Cetnik-Einheiten füllen auf, wo Lücken entstehen können.)
- ↑ IZVOD IZ RATNOG DNEVNIKA KOMANDE GRUPE ARMIJA »F« ZA PERIOD OD 1. JULA DO 31. DECEMBRA 1944. GODINE
- ↑ NARA, T311, Roll 190, frame no. 000980.
- Operation "Rübezahl" (vojska.net)
- Operation "Rübezahl" (axishistory)
- Izveštaj Komandanta Jugoistoka od 12. avgusta 1944. Vrhovnoj Komandi Vermahta o sastavu borbenih grupa i njihovim pravcima napada u operaciji Ribecal
- Izveštaj Komandanta Jugoistoka od 7. avgusta 1944. Vrhovnoj Komandi Vermahta o planu za dejstva sopstvenih jedinica u operaciji Ribecal
- Direktiva broj 2 Komandanta Jugoistoka od 7. avgusta 1944. Komandi 2. oklopne armije o težištu dejstava u operaciji Ribecal
- Direktiva Komandanta Jugoistoka od 25. jula 1944. komandi 2. oklopne armije za pripremu operacije Ribecal protiv jedinica 1. proleterskog i 2. korpusa NOVJ na širem području planine Durmitora
- Ratni dnevnik Komande Jugoistoka
.svg?lang=sh){kind=small}
.svg?lang=sh){kind=small}
.svg?lang=sh){kind=small}
.svg?lang=sh){kind=small}
.svg?lang=sh){kind=small}
.svg?lang=sh){kind=small}
