Otto Wagner

Oto Koloman Vagner (nem. Otto Koloman Wagner; Pelcnig u blizini Beča, Austrija 13. jul 1841 – Beč, 11. april 1918) bio je austrijski arhitekt. Nazivali su ga „ocem savremene bečke arhitekture“ i „učiteljem čitave generacije“, jer je bio profesor na Bečkoj umjetničkoj akademiji.

Biografija

Studirao je arhitekturu na Politehničkom intitutu i Akademie der bildenden Künste u Beču i Akademiju građevinarstva u Berlinu. U Vagnerovim prvim delima preovlađuju elementi novorenesanse i umetnosti istoricizma. Posle počinje da razvija misli J. G. Sempera o racionalizmu u arhitekturi ("šta nije funkcionalno ne može biti lepo"). Godine 1895. izdaje teorijsko delo "Moderne Architektur"("Moderna arhitektura") u kojem zahteva primenjeni stil koji je zasnovan na funkcionalnosti, prigodnom izboru materijala i konstrukciji. Glavni je predstavnik bečke secesije. Njegovo poslednje delo se u značajnom smislu približava purističkoj arhitekturi.

Dela

Njegovi prvi poznatiji radovi su: Berza u Amsterdamu, 1884. godine i Ruska ambasada u Beču, 1886. godine.
Židovska sinagoga u Budimpešti
Vila Vagner I.
Vila Vagner II.
"Majolikahaus", Beč (1899.)
Crkva u Štajnhofu (1902.–1904.)
Carska i kraljevska privatna austrijska banka u Beču
Bečka podzemna želježnica
Poštanska štedionica u Beču (1904.–1912.)
Palata Hojos (ambasada Republike Srbije, Beč, kraj 19. vek)

Literatura

PSN ČS Akademie vied, Prag 1963.
de Wikipedia

Vanjske veze

http://www.ottowagner.com
(de) Einige skizzen 1, Wien, 1905.
(de) Einige skizzen 2, Wien, 1905.
(de) Einige skizzen 3, Wien, 1905.