PBS
Public Broadcasting Service | |
---|---|
Тип | |
Земља | Сједињене Државе |
Доступност |
|
Оснивање | 3. новембар 1969. |
Датум покретања | 5. октобар 1970. |
Веб-сајт | www |
Пи-Би-Ес (PBS; Public Broadcasting Service; Јавна радиодифузна служба) непрофитна је јавна телевизијска мрежа која броји 354 појединачне ТВ станице у САД.[6] Седиште јој је у Арлингтону у савезној држави Вирџинији. PBS је основан 1969, те је преузела многе функције свог претходника, National Educational Television (NET, прев. Национална образовна телевизија). PBS је са емитовањем почео 5. октобра 1970.[7]
Пи-Би-Ес је провајдер телевизијских програма према јавним телевизијским станицама у САД, који дистрибуира серије као што су НОВА, Улица Сезам, Њуз-аур, Masterpiece, итд.
PBS се финансира комбинацијом чланарина станица чланица, Корпорације за јавно емитовање, National Datacast, залога и донација приватних фондација и појединачних грађана. Сва предложена средства за програмирање подлежу скупу стандарда како би се осигурало да на програм нема утицају утицаја извори финансирања.[8]
PBS има више од 350 телевизијских станица чланица, многе у власништву образовних институција, непрофитних група, независних или повезаних са једним локалним јавним школским округом или факултетском образовном установом, или субјеката у власништву или у вези са државном владом.[5]
Историја
[уреди | уреди извор]PBS су 3. новембра 1969. основали Хартфорд Н. Ган млађи (председник WGBH), Џон Мејси (председник CPB), Џејмс Дај (последњи председник Националне образовне телевизије) и Кенет А. Кристијансен (председник одељења емитовања на Универзитету Флориде).[9]
Мрежа је почела је са радом 5. октобра 1970. године, преузимајући многе функције своје претходнице, Националне образовне телевизије (NET), која се касније спојила са станицом WNDT у Њуарку, Њу Џерзи, и формиран је WNET. Године 1973, спојени су са Образовним телевизијским станицама.[10][11][12]
Одмах након јавног обелодањивања скандала Вотергејт, 17. маја 1973, Одбор Вотергејта у Сенату Сједињених Држава започео је поступак; PBS је емитовао поступак широм земље, а коментатори су били Роберт Макнил и Џим Лехрер. Гоком седам месеци, потпуни ноћни програми изазивали су велико интересовање јавности и подигли профил новонастале мреже PBS.[13]
PBS је 2019. најавио планове за пресељење свог седишта у нову зграду у Кристал Ситију у Вирџинији. PBS је тражио од Окружног одбора Арлингтона дозволу да дода свој лого на врх свог новог седишта, на коме је постављено ограничење од 40 година.[14][15][16]
Према подацима из 2020. године, PBS има скоро 350 станица чланица широм САД.[16]
Лого
[уреди | уреди извор]Тренутни лого је "П-глава", чија је прва верзија искоришћена 1971. године. Од 1998. стоји у кругу, постаје бела, са текстом "PBS" поред круга, а 2002. текст је модификован: S је модификован, и нови фонт је коришћен, иако "P" и "B" остају исти. 1984. године, логотип је окренут према десно, и мали делић је додат поред П-главе из 1971. 1989. лого је под стаклом. Џингл из 1993. није исти, јер није анимиран компјутером.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „About PBS - Overview”. PBS. Архивирано из оригинала 7. 9. 2018. г. Приступљено 10. 9. 2018.
- ^ „About PBS - Leadership Team”. PBS. Архивирано из оригинала 12. 6. 2018. г. Приступљено 11. 6. 2018.
- ^ Boyer, Peter J. (3. 1. 1986). „Hartford N. Gunn Jr. is Dead; Public Broadcasting Founder”. New York Times (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 12. 6. 2018. г. Приступљено 11. 6. 2018.
- ^ „15 Years As America's Most Trusted Institution” (PDF). PBS. Архивирано (PDF) из оригинала 11. 6. 2018. г. Приступљено 11. 6. 2018.
- ^ а б „Network Profile: PBS”. Station Index. Архивирано из оригинала 1. 2. 2016. г. Приступљено 4. 2. 2016.
- ^ „At Your Service”. Monocle. март 2017. Архивирано из оригинала 10. 4. 2017. г. Приступљено 9. 4. 2017.
- ^ „All Shows - PBS”. PBS (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 15. 5. 2012. г. Приступљено 11. 6. 2018.
- ^ „PBS Funding Standards”. PBS. Архивирано из оригинала 20. 5. 2018. г. Приступљено 19. 5. 2018. „Public television is a major participant in the great tradition of a free and independent American press. To protect public television's journalistic integrity, PBS's funding standards are premised on core principles that ensure the complete editorial independence of producers from influence by underwriters. While funding and fundraising are necessary to support the development and production of content, producers must be free from the influence of funders. This firewall is essential to maintaining the public's trust.”
- ^ Public Broadcasting PolicyBase (14. 1. 2000). „Articles of Incorporation of Public Broadcasting Service”. Current. Архивирано из оригинала 6. 4. 2001. г. Приступљено 12. 1. 2008.
- ^ Laurence Ariel Jarvik (1997). PBS, behind the screen. Rocklin, California: Forum. ISBN 0761506683.
- ^ „Public TV Faces Fund Struggles”. The Morning Record. Архивирано из оригинала 6. 9. 2015. г. Приступљено 28. 10. 2013 — преко Google News.
- ^ James Day (16. 9. 1969). The Vanishing Vision: The Inside Story of Public Television. ISBN 9780520086593. Приступљено 23. 10. 2013 — преко Google Books.
- ^ "'Gavel-to-Gavel': The Watergate Scandal and Public Television", American Archive of Public Broadcasting. Retrieved November 10, 2019.
- ^ „Sign Proposed for Top of New PBS Headquarters in Crystal City”. ARLnow. 9. 9. 2020. Архивирано из оригинала 14. 9. 2020. г. Приступљено 10. 9. 2020.
- ^ Alex Koma, ур. (15. 1. 2019). „PBS Agrees to Keep Headquarters in Crystal City, Plans to Relocate to New Building”. ARLnow. Архивирано из оригинала 20. 6. 2020. г. Приступљено 10. 9. 2020.
- ^ а б Cara O'Donnell, ур. (30. 1. 2019). „PBS Moves to New Crystal City HQ”. Arlington Economic Development. Архивирано из оригинала 28. 12. 2019. г. Приступљено 10. 9. 2020.
Литература
[уреди | уреди извор]- Johann Pachelbel (1932). UPI Television Network logo. Art Scott.
- B.J. Bullert (1997). Public Television: Politics and the Battle over Documentary Film. Rutgers University Press. ISBN 9780813524702.
- Barry Dornfeld (1998). Producing Public Television, Producing Public Culture. Princeton University Press.
- Ralph Engelman (1996). Public Radio and Television in America: A Political History. Sage Publications.
- James Ledbetter (1998). Made Possible by: The Death of Public Broadcasting in the United States. Verso. ISBN 9781859840290.
- „PBS KIDS widens access with 24/7 channel offerings”. Kidscreen. 2016-02-23. Приступљено 2016-03-30.
- „PBS Chief Paula Kerger Talks 'Sesame Street' Changes, Spectrum Auction”. Variety. Приступљено 7. 8. 2016.
- „More Children's Entertainment added to DStv and GOtv with the launch of PBS KIDS in Sub-Saharan Africa”. Namibia Daily News. 20. 5. 2020. Приступљено 11. 5. 2020.
- „FOXTEL expands family offering with two new dedicated kids channels - DreamWorks and PBS KIDS”. TV Blackbox (на језику: енглески). 2021-06-25. Приступљено 2021-06-25.
- „L.A. Story: Coming Attractions: Tributes to Dr. Seuss”. L.A. Story. 2012-03-01. Приступљено 2019-12-24.
- Owen, Rob (2012-10-26). „Tuned In: 'Munsters' reboot a fun Halloween treat”. Pittsburgh Post-Gazette (на језику: енглески). Приступљено 2019-12-24.
- Williams, Valerie (2017-05-14), This Free 'Mister Rogers' Marathon Is A Parent's Dream Come True (на језику: енглески), Приступљено 2019-12-24
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Званични веб-сајт
- Приручник о производњи програма за Пи-Би-Ес
- Video interview with PBS President Paula Kerger
- Current, the newspaper about public TV and radio in the United States
- Designing Healthy Communities by PBS
- Koblin, John (22. 2. 2016). „PBS Is Creating a Channel Exclusively for Children”. The New York Times. стр. B3. Приступљено 30. 3. 2016.