Pentanska kiselina

Valerinska kiselina
IUPAC ime	Pentanska kiselina
Drugi nazivi	Valerinska kiselina Butan-1-karboksilna kiselina
Identifikacija
CAS registarski broj	109-52-4
MeSH	Valeric+acid
RTECS registarski broj toksičnosti	YV6100000
Jmol-3D slike	Slika 1
SMILES CCCCC(O)=O
Svojstva
Molekulska formula	C5H10O2
Molarna masa	102.13 g/mol
Agregatno stanje	bezbojna tečnost
Gustina	0.930 g/cm³, tečna
Tačka topljenja	-34.5 °C
Tačka ključanja	186-187 °C
Rastvorljivost u vodi	4.97 g/100 ml (25 °C)
pKa	4.82
Opasnost
Opasnost u toku rada	iritantno
R-oznake	R34 R52/53
S-oznake	S26 S36 S45 S61
Tačka paljenja	86 °C
Srodna jedinjenja
Srodna jedinjenja	Buterna kiselina Etil-valerinat pentil-pentanoat
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala
Infobox references

Valerinska kiselina ili pentanska kiselina je alifatična karboksilna kiselina hemijske formule C₅H₁₀O₂. Kao druge niže karboksilne kiseline, ima veoma neprijatan miris. U prirodi se nalazi u valerini, po kome je dobila i ime. Njena glavna upotreba je sinteza estara. Isparljivi estri valerinske kiseline imaju prijatan miris i koriste se u parfemima i kozmetici. Etil-valerinat i pentil-valerinat se koriste kao aditivi u hrani zbog njihovih ukusa sličnih voću.

Bezbednost

Valerinska kiselina može da izazove iritaciju kod ljudi kada dođe u dodir sa kožom i očima, ali generalno se to ne događa jer ne pretenduje da ispari na sobnoj temperaturi ako nije u glacijalnoj formi. Uprkos tome, toksična je vodenim organizmima i ne treba je puštati niz slivnik ako je prvo ne neutrališemo.

Upotrebe

Koren valerijane se dugo koristio kao biljni sedativ.

Za valerinsku kiselinu se smatra da može da efektivno odstrani bubuljice. Njeni derivati (poput diflukortolon-valerinata) se koriste kao kortikosteroidi u dermatologiji.