Povreda na radu
_(14595011988).jpg?lang=sr)
Povreda na radu je telesno oštećenje koje je uzročno povezano za obavljanjem poslova odnosno radnih zadataka. U tom smislu, prema medicinskom pravu, i zakonom o radu, povredom na radu može se smatrati samo povreda koja je izazvana obavljanjem posla pod uslovom da postoji vremenska i prostorna povezanost nastanka povrede sa obavljanjem određenog posla.[1][2]
Povrede na radu su multikauzalne geneze i nisu specifične za određenu profesiju, ali njihova učestalost u određenim profesijama može biti znatno veća pa se smatra da profesionalne štetnosti i radni uslovi mogu biti kofaktori u njihovom nastanku, komplikacijama i ishodu.[3]
Definicije
[уреди | уреди извор]- Heinrichova definicija
Nesreća je nepredviđeni i nekontrolisani događaj u kome je akcija i reakcija jednog objekta, materije, osobe ili radijacije imala za posledicu povredu neke osobe.
- Letavetova definicija
Povreda na radu predstavlja neočekivani događaj koji na organizam vrše faktori čije dejstvo dolazi spolja, a koji stoje u neposrednoj vezi sa uslovima proizvodnje, te ozleđuju tkivo ili izazivaju njegovo oboljenje.
- Zakonska definicija povreda na radu
Povreda na radu je povreda osiguranika prouzrokovana neposrednim i kratkotrajnim mehaničkim ili hemijskimdejstvom, kao i povreda prouzrokovana naglim promenama položaja tela, iznenadnim opterećenjem tela ili drugim promenama fiziološkog stanja organizma, pod uslovom da je nastanak povrede uzročno vezan za obavljanje poslova odnosno radnih zadataka.
- Definicija povreda vezano za posledice
Gledano sa stanovišta posledica, povreda na radu predstavlja narušavanje zdravlja, fizičkog ili psihičkog integriteta ličnosti, trenutno ili na duže vreme.
- Narušenje fizičkog integriteta obuhvata, oboljenje, telesno oštećenje (lakše ili teže), fizilku bol i smrt.
- Narušenje psihiškog integriteta obuhvata, poremećaj psihičkog zdravlja sa trajnim ili vremenski ograničenim posledicama.
Kriterijumi za proglašavanje povreda na radu
[уреди | уреди извор]Da bi se neka povreda smatrala povredom na radu, mora biti ispunjen neki od sledećih kriterijuma, koji se navode u zakonodavstvima najvećeg broja zemalja sveta:[4]
- Da je povredu osigurani radnik pretrpeo na redovnom putu od mesta stanovanja do mesta rada i obrnuto, na putu preduzetom radi izvršenja radnih zadataka i na putu preduzetom radi stupanja na rad.[5]
- Da je povreda osiguranog radnika nastala kao isključiva posledica nekog nesrećnog slučaja ili više sile, za vreme obavljanja poslova odnosno radnih zadataka ili u vezi sa njima.
- Da je povredu osigurani radnik zadobio pri obavljanju poslova i zadataka u vezi sa akcijama spasavanja ili odbrane od elementarnih nepogoda ili nesreća, pri obavljanju javnih i drugih društvenih funkcija ili građanskih dužnosti na poziv državnih i drugih ovlašćenih organa, pri vršenju obavezne vojne službe i pri obavljanju drugih poslova i zadataka za koje je zakonom utvrđeno da su od opšteg društvenog interesa.[6]
Razlika između profesionalnih bolesti i povreda na radu
[уреди | уреди извор]Povrede na radu su telesna osštećenja ili bolesti nastale kao posledica jednokratnog delovanja uzročnika, za razliku od profesionalne bolesti koje nastaju kao rezultat trajnog, uzastopnog delovanja uzročnika na radnom mestu.[7]
 | Овај чланак је недовршен. |
Epidemiologija
[уреди | уреди извор]
Na globalnom nivou procijenjeno je da se u svetu godišnje javi više od 350.000 smrtnih slučajeva i više od 270. 000. 000 povreda na radu svake godine.[8]
Samo u 2000. godini oko 2,9 milijarde radnika u svetu zadobilo je povredu na radu. Ove povrede rezultovale su gubitkom; u proseku oko 3,5 godina zdravog života na svakih 1.000 radnika. i ljudskih života u 300.000 slučajeva.[9]
Najčešći zanimanja povezana sa tim opasnostima razlikuju se širom sveta, i uglavnom su povezane sa glavnim industrijskim granama u određenoj zemlji. Pa su tako u manje razvijenim zemljama najopasnija zanimanja, sa najviše povreda su poljoprivreda i stočarstvo, ribolov i šumarstvo, a u razvijenim zemljama, to su; građevinarstvo, industrijska proizvodnja,[10] saobraćaj. анимирање деце и омладине, посебно оних ометених у развоју, из разних области културе и уметности, као и стална борба за јачање статуса и права уметника и културних радника.
Učestalost povreda na radu u R. Srbiji prema izveštaju Rapubličkog fonda za zdravstveno osiguranje za period 2009—2012.[11]
| Vrsta povrede na radu | 2009. | 2010. | 2011. | 2012. |
|---|---|---|---|---|
| Smrtna povreda | 32 | 37 | 26 | 22 |
| Teška povreda | 4.172 | 41.130 | 3.631 | 2.482 |
| Lakša povreda | 17.666 | 18.134 | 16.086 | 12.979 |
| Ukupno | Пример | Пример | Пример | Пример |
Etiologija
[уреди | уреди извор]Brojni su etiološki faktori koji učestvuju u nastanku povrede na radu, mada u najvećem broju slučajeva postoji udrućeno ili istovremeno dejstvo više njih. Učešće različitih faktora i njihovo uzajamno dejstvo najčešće onemogućava jasno definisanje pravog uzroka povrede. Pri tom je jedan faktor u načelu, dominantan i on se obično smatra jedinim uzrokom povrede na radu.
Kako bi uzrok povrede na radu bio adekvatno definisan neophodno je da u tome učestvuju:
- Lekari specijalisti medicine rada ili ordinirajući lekar,
- Inženjer zaštite na radu
- Neposredni rukovodilac radnika.
Bez obzira na učešće velikog broja faktora u nastanku povreda na radu oni se u svakodnevnoj praksi deluju dve velike grupe uzroka: uzroci kod kojih dominira ljudski faktor i uzroci koji potiču iz radne i životne sredine.
Uzroci u kojima dominira ljudski faktor
[уреди | уреди извор]Uzroci koji potiču iz radne i životne sredine
[уреди | уреди извор]U mnogobrojne faktore iz životne i radne sredine, koji mogu da dovedu do privremenog smanjenja sposobnosti radnika za uspešno obavljanje poslova što za posledicu može da ima povredu na radu spadaju:
| Faktori | Karakteristike |
|---|---|
| Neharmonični odnosi u porodici | |
| Loši međuljudski odnosi u kolektivu | |
| Faktori radne okoline | |
| Loša organizacija rada | |
| Alkoholisanost radnika | |
| Nepoštovanje uputstava za obavljanje poslova i nepoštovanje preporučenih mera zaštite |
Izvori
[уреди | уреди извор]- ^ Vidaković A, editor. Medicina rada I. Beograd: Udruženje za medicinu rada; 1997.
- ^ Vidaković A, editor. Medicina rada II. Beograd: Udruženje za medicinu rada; 1997.
- ^ Zenz C, Dickerson OB Horvath EP. Occupational Medicine, St Louis: Mosby , 1994: 584-594.
- ^ Vera Božić - Trefalt Petar Stajković Radoje Savićević, Povrede na radu i profesionalne bolesti - Praktikum, MNG Centar d.o.o., Beograd, 2013.
- ^ Jovanović J. Traumatizam u drumskom saobraćaju. Niš:Medicinski fakultet; 1998.
- ^ Mirjana Aranđelović, Jovica Jovanović Medicina rada, Prvo elektronsko izdanje za studente integrisanih akademskih i osnovnih strukovnih studija, Medicinski fakultet Univerzitet u Nišu.
- ^ Aranđelović M, Milić I, Radević Lj. Procena rizika i promocija zdravlja na radnom mestu, Procena rizika, Kopaonik, 02-06. februar 2009, Zbornik radova: 326-334.
- ^ Barling, J., & Frone, M. R. (2004). Occupational injuries: Setting the stage. In J. Barling & M. R. Frone (Eds.), The psychology of workplace safety. Washington, DC: APA.
- ^ Takala, Jukka; Hämäläinen, Päivi; Saarela, Kaija Leena; Yun, Loke Yoke; Manickam, Kathiresan; Jin, Tan Wee; Heng, Peggy; Tjong, Caleb; Kheng, Lim Guan (2014-01-01). "Global estimates of the burden of injury and illness at work in 2012". Journal of Occupational and Environmental Hygiene. 11 (5): 326–337.
- ^ Yu, Shanfa; Lu, Ming-Lun; Gu, Guizhen; Zhou, Wenhui; He, Lihua; Wang, Sheng (2012-03-01). Musculoskeletal symptoms and associated risk factors in a large sample of Chinese workers in Henan province of China. American Journal of Industrial Medicine. 55 (3): 281–293.
- ^ Стратегија безбедности и здравља на раду у Републици Србији за период од 2013. до 2017. године Архивирано на сајту Wayback Machine (5. фебруар 2018) Влада Р. Србије бр. 05-500-9537/2013., Београд, 14. новембар 2013. године