Razgovor:Dezoksiribonukleinska kiselina

Ovo je stranica za razgovor na kojoj možete predlagati izmjene na članku.

Pogledajte pravila korištenja stranice za razgovor
Potpisujte svoje komentare sa četiri tilda (~~~~).
Novi komentar stavljajte na dno stranice. Započnite novu temu.
Stranice za razgovor se ne smiju koristiti za iznošenje vlastitih teorija.

Pozdrav,

primjetih da na početnoj strani u artiklu "Možda niste znali ..." piše:

"Dezoksiribonukleinska kiselina - DNA - je materija specifična za svaku živu jedinku na planeti. Ona je osnovna materija naslijeđa - prenošenja osobina sa roditelja na potomke.".

Postavlja se pitanje šta je sa RNA (ribonukleinska kiselina) velikog broja RNA-virusa i nedavno otkrivenih priona. Mislim da je potrebno precizirati definiciju, ako se želi definicija tako općenite prirode.

Nasinec, 28.06.2005 23:15

Saglasan sam da sam trebao pomenuti RNA, ali s obzirom da je na DNA primarna naslijedna struktura, na njoj sam i ostavio fokus.RNA kod višećelijskih organizama ima ulogu vektora, transkriptora i transportera, tako da ona nije nosliac naslijeđa.Biće najbolje da se otvori nova tema: RNA, te da u njoj bude pojašnjena RNA malo detaljnije.

-> r.g.

Gramatika

Ako je nominativ mn. hromosomi onda je genitiv mn. hromosoma - a ako je nominativ mn. hromozomi onda je genitiv mn. hromozoma. "Hromosomi" i "hromozoma" se ne slaže i treba se odlučiti za jednu varijantu :-). Poz, --Kaster 10:44, 12 juli 2006 (CEST)[odgovori]

DNA

Moze li neko da provjeri sta je pravilno na bosanskom: Deoksiribonukleinska kiselina ili Dezoksiribonukleinska kiselina? --Elmir[demicx] 22:18, 3 august 2006 (CEST)[odgovori]

Pravilno je drugo, dakle Dezoksiribonukleinska kiselina. Ado 10:43, 4 august 2006 (CEST)[odgovori]

Tekst sa clanka Deoksiribonukleinska kiselina

Clanak "Deoksiribonukleinska kiselina" izbrisan! --Elmir[demicx] 11:22, 4 august 2006 (CEST)[odgovori]

Deoksiribonukleinske kiseline, ili kraće DNK, spadaju u grupu velikih molekula i imaju ključnu ulogu u prenošenju bioloških informacija specifične prirode. Nukleinske kiseline su izgrađene od jedinica koje se nazivaju nukleotidi. U sastav nukleotida ulaze tri ili više molekula: fosforna kiselina, dezoksiriboza i purinska ili pirimidinska baza. Od purinskih baza to su adenin (A), guanin(G), a od pirimidinskih citozin(C) i timin (T).

Molekula DNK se može prikazati u obliku merdevina, odnosno sa dva lanca omotana jedan oko drugog u spiralu. Pri čemu su prečke merdevina po jedna purinska i po jedna pirimidinska baza. Raspored purina i pirimidina je takav da se oni međusobno povezuju, tako da jednu prečku čine adenin i timin, a drugu guanin i citozin. Takvo uklapanje baza zove se komplementarno ili podudarno.

Nukleotid DNK se sastoji od fosforne kiseline, deoksiriboze i baze, dok se nukleotid ribonukleinske kiseline ili RNK, razlikuje od DNK po nazočnosti šećera riboze i baze uracila umjesto timina.

Sličnost u građi DNK-a i RNK-a potječe otuda što se dijelovi DNK-a koriste kao "kalupi" po kojima se sintetiziraju molekule RNK-a.

Molekuli DNK-a se kod različitih biljaka i životinja razlikuju po veličini. Najmanji broj nukleotida ima DNK virusa (samo nekoliko hiljada), molekula DNK bakterije sadrži nekoliko miliona nukleotida, dok kod čovjeka taj broj prelazi nekoliko milijardi nukleotida.