Prijeđi na sadržaj

Vakuola

Izvor: Wikipedija
vakuola
centralne vakuole kod ćelija Rhoeo discolor ispunjene pigmentom
centralne vakuole kod ćelija Rhoeo discolor ispunjene pigmentom
Karakteristike organele
prisutna u: pojedinim eukariotskim ćelijama
broj u ćeliji: 1 - nekoliko
oblik: sferan
membrane: 1 dvoslojna fosfolipidna membrana
funkcija: vidi tekst

Vakuole su membranom oivičene organele pojedinih eukariotskih ćelija, obično sa mnoštvom različitih funkcija. Najčešće su to organele za magaciniranje i/ili sekreciju određenih metabolita, kao i za odigravanje pojedinih reakcija metabolizma. Vakuole su najkarakterističnije za biljnu ćeliju, mada su prisutne i kod drugih, ne-biljnih organizama. U ćeliji može postojati jedna, centralna vakuola, ili ih može biti više kada su najčešće manjih dimenzija.

Najznačajnije funkcije vakuola su:

  • uklanjanje nepoželjnih i toksičnih metabolita
  • magaciniranje otpadnih materija
  • magaciniranje sekundarnih metabolita
  • magaciniranje i izlučivanje malih molekula
  • odigravanje reakcija koje zahtevaju kiselu sredinu
  • omogućavanje ubrzano izduživanje ćelija, odnosno bilo kakvog menjanja zapremine ćelije
  • autofagija

Vakuole protista

[uredi | uredi kod]

Neke vrste protista poseduju hranljive vakuole, kao deo fagocitotsko-endozomskog aparata. U njima se odvija varenje partikula unetih fagocitozom u ćeliju. Ispunjene su litičkim enzimima, i najčešće se kreću svuda kroz ćeliju izbacujući produkte varenja kroz membranu u citoplazmu.

Kontraktilne vakuole nekih trepljara služe ispumpavanju vode iz ćelije radi održavanja osmotske homeostaze. Najčešće su u vidu jedne ili više većih vakuola okruženih radijalnim kanalićima, koji ih pune vodom.

Biljne vakuole

[uredi | uredi kod]

Vakuole biljne ćelije su obavijene jednostrukom membranom nazvanom tonoplast. Tonoplast je pun proteinskih jonskih kanala koji omogućavaju održavanje unutrašnje homeostaze vakuole i njeno funkcionisanje.

Ćelija može imati 1-2 veće, tzv. centralne vakuole, ili veći broj sitnih vakuola. Mlade meristemske ćelije, kao i ćelije vaskularnog kambijuma, najčešće sadrže veći broj sitnih, dok zrele ćelije imaju jednu, koja zauzima i do 80% zapremine ćelije.

U biljnoj vakuoli nalazi se tečnost nazvana ćelijski sok, koja sadrži vodu, enzime, neorganske soli, toksične metabolite. Ćelijski sok je kisela sredina, i u njoj se odigrava jedan deo katabolizma koji zahteva nisku pH vrednost sredine. Sem ovih, važna funkcija vakuole je u održavanju turgorovog pritiska ćelije na ćelijski zid, i u omogućavanju rasta ćelije magaciniranjem vode. U vakuolama kruničnih listića se magaciniraju pigmenti, važni za održavanje boje cveta.

Vakuole kvasaca

[uredi | uredi kod]

U ćelijama kvasaca vakuole služe kao kompartmani za magaciniranje aminokiselina i detoksifikaciju materija. Kada organizmi gladuju, u vakuolama dolazi do razgradnje proteina i pojedinih organela (autofagija). Vakuole kvasaca nisu dovoljne istražene.