Vitalij Čurkin

	Vitalij Čurkin
	;
Biografija
Mesto rođenja	Moskva ( Sovjetski Savez)
Datum smrti	20. 2. 2017. (64 godina)
Mesto smrti	Njujork Siti ( SAD)
Veroispovest	Pravoslavac
Diploma sa	MGIMO
Profesija	Diplomata
Mandat(i)
Ambasador Rusije u Ujedinjenim nacijama
8. april 2006 — 20. februar 2017
Prethodnik	Andrej Denisov
Naslednik	Petar Iljičov
	uredi

Vitalij Ivanovič Čurkin (rus. Vitaliй Ivanovič Čurkin, Moskva, 21. februar 1952 – Njujork, 20. februar 2017) je bio stalni predstavnik Rusije u Ujedinjenim nacijama. Na tom položaju je zamenio Andreja Denisova 8. aprila 2006 i ostao do svoje iznenadne smrti 20. februara 2017.

Biografija

Čurkin je rođen 21. februara 1952. u Moskvi u porodici ruskog konstruktora aviona. Diplomatsku karijeru je započeo 1974. godine.

Diplomirao je na Moskovskom institutu za spoljne poslove 1974. (sada - MGIMO, Rusija) i tu je počeo da radi. Doktorirao je istoriju na Diplomatskoj akademiji Sovjetskog Saveza 1981 . godine odbranivši svoju tezu: "Kina i Japan u strategiji spoljne politike SAD, 1969-1980."

Kao dete, pojavio se sa malim ulogama u tri igrana filma, od kojih su dva biografije posvećene Lenjinu (Uljanovu) : "Plava sveska" (1963, u režiji Leva Kulidžnova),; "Nula-Tri" (1964, u režiji Igora Elcova); i u filmu " Majka srce " (1965; režija: Mark Donski.).

Od 1974. do 1979. godine radio je kao recenzent, i viši recenzent u prevodilačkom odeljenju Ministarstva spoljnih poslova; bio je prevodilac u pregovorima o ograničenju strateškog naoružanja ''SALT-2'' u Ženevi.

Od 1979 -1982. godine bio je najpre treći, drugi pa prvi sekretar Ministarstva SSSR u Ministarstvu spoljnih poslova. Od 1982 - 1987 . godine bio je drugi a zatim prvi sekretar sovjetske ambasade u Sjedinjenim Američkim Državama u Vašingtonu.

Svedočio je pred Kongresom SAD o nuklearnoj katastrofi u Černobilju, što je bilo prvi put u istoriji SSSR da se tako nešto dogodilo, tada je bio mladi 34-godišnji diplomata, izabran je jer je imao reputaciju nekoga ko tečno govori engleski jezik. Od 1987. do 1989. godine bio je Pomoćnik Međunarodnog odeljenja Centralnog komiteta Komunističke partije Sovjetskog Saveza.

Od 1989 - 1990. bio je sekretar za štampu ministra spoljnih poslova SSSR Eduarda Ševardnadzea.

Od 1990 - 1991. bio je šef informacionog odeljenja u Ministarstvu spoljnih poslova, 1991. član odbora Ministarstva spoljnih poslova SSSR. Od 1991. do 1992. godine bio je načelnik Odeljenja za informisanje Ministarstva za spoljne poslove SSSR, a zatim ruskog Ministarstva inostranih poslova.

Godine 1992. bio je izvanredni i opunomoćeni ambasador u Čileu.

Od juna 1992. do oktobra 1994. godine bio je zamenik ministra inostranih poslova Andreja Kozireva. Bio je specijalni predstavnik ruskog predsednika u mirovnim pregovorima za Jugoslaviju, a posebno u dogovorima između strana u bosanskom sukobu i zapadnih zemlja.

Od 1994 - 1998. godine bio je izvanredni i opunomoćeni ambasador Rusije u Belgiji i predstavnik Rusije u NATO-u.

Od 26. avgusta 1998. godine do 5. juna 2003. bio je izvanredni i opunomoćeni ambasador Rusije u Kanadi.

Od 2003 - 2006. bio je ambasador ruskog Ministarstva spoljnih poslova i predsednik Komiteta visokih zvaničnika međunarodne međudržavne organizacije Arktičkog saveta.

Na dan 8. aprila 2006. postao je stalni ambasador Rusije pri UN u Njujorku i ruski predstavnika u Savetu bezbednosti UN, zamenivši na tom mestu Andreja Denisova. Ostao je upamćen po oštrim duelima sa američkim ambasadorima u UN Džonom Boltonom, Zalom Kalizadom i Suzan Pauer u pitanjima oko Kosova i Metohije, bliskoistočnih kriza, Irana..

Nagrađen je Ordenom časti (2009.) i Ordenom zasluga za Službu Otadžbini IV stepena (2012).

Tečno je govorio ruski, mongolski, francuski i engleski jezik.

Vitalij Čurkin je umro 20. februara 2017. na radnom mestu.

Porodica Vitalija Čurkina: njegova supruga i dvoje dece. Supruga Irina diplomirala je u Institutu za strane jezike kod Moris Torez i obrazovala se za prevodioca sa francuskog. Ćerka Anastasija diplomirala je MGIMO, Rusije, dopisnik je ruskog TV kanala RT. Sin Maksim diplomirao je na MGIMO Rusije.

Vanjske veze