Wade-Giles

Vejd-Džajls (pojednostavljeni kineski: 威妥玛拼音 / 韦氏拼音; tradicionalni kineski: 威妥瑪拼音 / 韋氏拼音; pinyin: wēituǒmǎ pīnyīn), je sistem romanizacije (fonetska zapis i transkripcija) za mandarinski kineski jezik korišćen u Pekingu. Vejd-Džajls se razvio iz sistema koji je stvorio Tomas Fransis Vejd sredinom 19. veka, a uredio ga je Herbert Džajlsa u kineski-engleski rečniku iz 1892.

Vejd-Džajls je bio glavni sistem transkripcije u svetu koji govori engleski za većinu 20. veka, koristio se u nekoliko standardnih knjiga i referenca i svim knjigama o Kini objavljena pre 1979.^[1] Sistem je zamijenilo romanizacije iz Nanđinga koji su bili u opštoj upotrebi do kasno u 19. veku. Danas ga je skoro u potpunosti zamenio pinjin, ali delovi, naročito imena pojedinaca i pojedinih gradova su ostali u upotrebi u Republici Kini (Tajvan).

Istorija

Vejd-Džajls je razvijen od strane Tomas Fransis Vejd koji je bio britanski ambasador u Kini i kineski naučnik koji je bio prvi profesor kineskog u Kembridžskom univerzitetu. Vejd je objavio prvi kineski udžbenik na engleskom 1867. godine. Herbert Alen Džajls je dalje razvio sistem 1912. koji je britanski diplomata u Kini.^[2]

Sistem Vejd-Džajls je bio namenjen da prepiše kineske reči za kineske stručnjake. To je dovelo do opšteg osećaja da je sistem ne-intuitivan za nestručnjake, i nije mnogo korisno za podučavanje kineskog izgovora.

Republika Kina (Tajvan) je koristila Vejd-Džajls decenijama kao činjenički standard, postojeće uz nekoliko službenih, ali neprimetnih romanizacija kao što su u sukcesiji: Gvoji Romadzi (1928), MFS 2 (1986), i tongjong pinjin (2000). Tajvanska imena mesta su gotovo još uvek napisani u Vejd-Džajlsu, i mnogi američki Kinezi i Kanađani pišu svoja kineska imena u Vejd-Džajlsu.

Hanju pinjin je službeni i najviše korišten sistem u Narodnoj Republici Kini. U Singapuru, pinjin se uči u nacionalnim školama i naširoko se koristi u službenim dokumentima, iako je vlada obrnula zahtev da ljudi registruju kineska imena u pinjinu. Vejd-Džajls i pinjin zapisi za Tajvanska imena mesta i reči dugo prihvaćene na engleskom jeziku se još uvek koriste u tekstovima na engleskom jeziku u obim zemljama.

Tehnička gledišta

Jedan simbol-više zvuka

Čest prigovor o Vejd-Džajlsovom sistemu je zastupljenost daha u plozivima sa apostrofima: p, p', t, t', k, k', ch, ch'. Međutim, korišćenje apostrofa čuva b, d, g, i j za romanizaciju kineskih jezika koji ima zvučnih suglasnika, kao što je šangajski jezik (koji ima ceo skup zvučnih suglasnika) i tajvanski jezik (Hō-ló-oē) čiji sistem Pe̍h-ōe-jī (POJ, često zvan misinarska romanizacija) je slična Vejd-Džajlsu. POJ, Leg romanizacija, uprošćen Vejd, i EFEO kineska transkripcija upotrebljavaju slovo h umjesto apostrofe da prikažu dah (ovo je slično natpisom ^h upotrebljivan u IPA). Konvencija o apostrofi ili "h" za označavanje daha u suglasniku je takođe pronađena u romanizaciji drugih azijskih jezika, kao što je MekKun-Rejšauer za korejski jezik i ISO 11940 za tajski jezik.

Ljudi koji nisu upoznati sa Vejd-Džajlsovom često ignorišu apostrofe, čak ih ostavljaju tokom kopiranja tekstova, nesvesni da oni predstavljaju važnu informaciju. Hanju pinjin rešava ovaj problem upotrebljavajući slova latinice koje se koriste za izraz zvučnih ploziva, nepotrebni u mandarinskom, koji predstavljaju suglasnike bez daha: b, p, d, t, g, k, j, q, zh, ch.

Delimično zbog popularne propusti apostrofe, četiri zvuka zastupljeni u hanja pinjinu j, q, zh, i ch svi postaju ch u mnogim knjigama i ličnim imenima. Međutim, ako su svi dijakritički znakovi sačuvani, sistem otkriva skladnost koja nema preklapanja:

Ne-retrofleksni ch (pinjinsko j) i ch' (pinjinsko q) su uvijek prije i ili ü.
Retrofleksni ch (pinjinsko zh) i ch' (pinjinsko ch) su uvijek prije a, e, ih, o, ili u.

Još više, Vejd koristi lo za tri različita zvuka (le, luo, i lo u pinjinu); jo za dva (re i ruo); i no za dva (ne i nuo).

Jedan zvuk-više simbola

Neki zvuci su predstavljeni pomoću istim slovima, ponekad, ponekad jedan zvuk je zastupljena pomoću nekoliko kompleta slova. Postoji dve verzije Vejd-Džajls romanizacije za svaki slog pinjina zi, ci, i si.

Starija verzija piše tsû, ts'û, i ssû
Nova verzija piše:
- tzu za tsû, ali još uvek ostaje ts- prije ostalih samoglasnika, kao što je tsung za pinjinsko zong.
- tz'u za ts'û, ali ostaje ts'- prije ostalih samoglasnika.
- szu ili ssu za ssû, ali je s- prije ostalih samoglasnika. Uočite, nije ss-.

Preciznost sa praznim rimom

Sa druge strane, Vejd-Džajls pokazuje preciznost koja nije pronađena u drugim poznatim romanizacijama u odnosu na prikazivanje dve vrste prazne rime sloga (trad. kin. 空韻, uprošć. kin. 空韵, pinjin: kōngyùn):

-u (ranije û) posle sibilanta tz, tz', i s (pinjinsko: z, c, i s).
-ih posle retrofleksa ch, ch', sh, i j (pinjinsko: zh, ch, sh, i r).

Ovi prazni rimovi su napisani kao -i u hanju pinjinu (i tako nerazvrsljiv od pravog i kao u li), i svi pisani kao -ih u tongjong pinjinu. Džujin, jer nije romanizacija, ne zahteva reprezentaciju praznog rima.

Uzajamnje uo i e sa o

Šta je izgovoreno kao poluzatvoreni srednji nezaobljeni samoglasnik je pisano obično kao -e, kao u pinjinu, ali i ponekad kao -o. Ovaj samoglasnik u odvojenom slogu je napisan kao o ili ê. Kada se u slogu, piše se e, osim kada prethodi k, k'o, i h, kada je o.

Šta je zapravo izgovoreno kao -uo je gotovo uvek pisano kao o u Vejd-Džajlsu, osim shuo i tri sloga kuo-a, k'uo i huo, koji već imaju duplikate ko, k'o, i ho predstavljaju pinjin ge, ke, i he.

Interpunkcije

Osim toga apostrofi se koriste za razlikovanje više zvuka za jedno latiničko slovo, Vejd-Džajls koristi spojnice da odvoji slogove unutar reči, dok pinjin samo koristi apostrofe za odvajanje neshvatljive slogove. Originalno u svom rečniku, Džajls je koristio leve apostrofe (‘) dosledno. Takva orijentacija je bila u kineskim radovima do 1950-ih i 60-ih, kada se počelo da se postepeno zamenjuje desni apostrofi (’) u akademskoj literaturi. On-line publikacija gotovo stalno koristiti obične apostrofe ('). Apostrofi su u potpunosti zanemarene u Tajvanskim pasošima, stoga njihove izostavljenosti u imenima prekomorskih Kineza.

Ako je slog nije prvi u reči, svoje prvo slovo nije veliko slovo, čak i ako je vlastita imenica. Korištenje apostrofa, spojnica, i velikih slova često se ne posmatra u imenima mesta i ličnim imenima. Na primer, većina prekomorskih kineza od Tajvanskog porekla pišu prvo ime kao "Tai Lun" ili "Tai-Lun", dok Vejd-Džajls zapravo piše "Tai-Lun". Problemi kapitalizacija proizlazi delom zbog pasoša NR Kine zato što pišu velikim slovom sva imena vlasnika (uz fotografiju). Takođe je zbog nesporazuma koji je drugi slog je srednjeg imena. (Vidi kinesko ime)

Vejd-Džajls koristi natpis brojeva da pokaže ton i službeni pinjin koristi dijakritike. Tonske oznake su zanemarene osim u udžbenicima.

Usporedba sa pinjinom

Vejd-Džajls upotrebljuje francuski j da predstavlja sjeverni izgovor kao što je danas predstavljen kao r u pinjinu.
Ü uvijek ima tremu iznad, a pinjin koristi ga samo u slučajevima nü i lü, a ostavlja ga u -ue, ju-, qu-, xu-, -uan i yu- kao pojednostavljenost zbog toga što u ne može se pojaviti u tim pozicijama. Zato što yü (kao 玉 „žad“) mora imati tremu u Vejd-Džajls, yu bez treme je oslobođen da se upotrebi za ono što odgovara you (有) u pinjinu.
Pinjin skupina samoglasnika ong je ung u Vejd-Džajlsu. (Uporedi Kang Fu prema Gong Fu kao primjer.)
Posle suglasnika, skup samoglasnika u oba sistema Vejd-Džajls i pinjin uei je napisano ui. Takođe, obe romanizacije upotrebljavaju iu i un umjesto potpune slogove: iou i uen.
Samo i nikada nije prethođen slovom y (naše j), kao u pinjinu. Jedin izuzetak je u imenima mjesta, koji su bez spojnice, tako bez y, dvosmislenosti u slogu moglo bi nastati.
Samostalni slog eh je pisan: ê, kao u pinjinu. (Šva je takođe povremeno pisano kao ê) Ali za razliku od pinjina, koji koristi -e ako ima suglasnik koji prethodi zvuk, Vejd-Džajls koristi -eh. (Vidi cirkumfleks)
Osim što se koristi kao šva, ê takođe predstavlja pinjinovo er kao u êrh.

Usporedba

Suglasnici *a, e, o, i*
IPA	ɑ	ɔ	ɤ	aɪ	eɪ	ɑʊ	ɤʊ	an	ən	ɑŋ	ɤŋ	ɑɻ	ʊŋ	i	iɛ	iɤʊ	iɛn	ɪn	ɪŋ
Pinjin	a	o	e	ai	ei	ao	ou	an	en	ang	eng	er	ong	yi	ye	you	yan	yin	ying
Tongjong pinjin	a	o	e	ai	ei	ao	ou	an	en	ang	eng	er	ong	yi	ye	you	yan	yin	ying
Vejd-Džajls	a	o	o/ê	ai	ei	ao	ou	an	ên	ang	êng	êrh	ung	i	yeh	yu	yen	yin	ying
Džujin	ㄚ	ㄛ	ㄜ	ㄞ	ㄟ	ㄠ	ㄡ	ㄢ	ㄣ	ㄤ	ㄥ	ㄦ	ㄨㄥ	ㄧ	ㄧㄝ	ㄧㄡ	ㄧㄢ	ㄧㄣ	ㄧㄥ
primer	阿	哦	俄	艾	黑	凹	偶	安	恩	昂	冷	二	中	一	也	又	言	音	英

Suglasnici *u, y*
IPA	u	uɔ	ueɪ	uan	uən	uʊn	uɤŋ	uʊŋ	y	yɛ	yɛn	yn	iʊŋ
Pinjin	wu	wo	wei	wan	wen		weng		yu	yue	yuan	yun	yong
Tongjong pinjin	wu	wo	wei	wan		wun		wong	yu	yue	yuan	yun	yong
Vejd-Džajls	wu	wo	wei	wan	wên		wêng		yü	yüeh	yüan	yün	yung
Džujin	ㄨ	ㄨㄛ	ㄨㄟ	ㄨㄢ	ㄨㄣ		ㄨㄥ		ㄩ	ㄩㄝ	ㄩㄢ	ㄩㄣ	ㄩㄥ
primer	五	我	位	完	文		翁		玉	月	元	云	用

Ne-sibilantni suglasnici
IPA	p	pʰ	m	fəŋ	fʊŋ	tiou	tuei	tʰ	ny	ly	kəɻ	kʰ	xə
Pinjin	b	p	m	feng		diu	dui	t	nü	lü	ger	k	he
Tongjong pinjin	b	p	m		fong	diou	duei	t	nyu	lyu	ger	k	he
Vejd-Džajls	p	p'	m	fêng		tiu	tui	t'	nü	lü	kêrh	k'	ho
Džujin	ㄅ	ㄆ	ㄇ	ㄈㄥ		ㄉㄧㄡ	ㄉㄨㄟ	ㄊ	ㄋㄩ	ㄌㄩ	ㄍㄜㄦ	ㄎ	ㄏㄜ
primer	玻	婆	末	封		丟	兌	特	女	旅	歌儿	可	何

Sibilantni suglasnici
IPA	tɕiɛn	tɕyʊŋ	tɕʰɪn	ɕyɛn	ʈʂə	ʈʂɚ	ʈʂʰə	ʈʂʰɚ	ʂə	ʂɚ	ʐə	ʐɚ	tsə	tsuɔ	tsɨ	tsʰə	tsʰɨ	sə	sɨ
Pinjin	jian	jiong	qin	xuan	zhe	zhi	che	chi	she	shi	re	ri	ze	zuo	zi	ce	ci	se	si
Tongjong pinjin	jian	jyong	cin	syuan	jhe	jhih	che	chih	she	shih	re	rih	ze	zuo	zih	ce	cih	se	sih
Vejd-Džajls	chien	chiung	ch'in	hsüan	chê	chih	ch'ê	ch'ih	shê	shih	jê	jih	tsê	tso	tzŭ	ts'ê	tz'ŭ	sê	szŭ
Džujin	ㄐㄧㄢ	ㄐㄩㄥ	ㄑㄧㄣ	ㄒㄩㄢ	ㄓㄜ	ㄓ	ㄔㄜ	ㄔ	ㄕㄜ	ㄕ	ㄖㄜ	ㄖ	ㄗㄜ	ㄗㄨㄛ	ㄗ	ㄘㄜ	ㄘ	ㄙㄜ	ㄙ
primer	件	窘	秦	宣	哲	之	扯	赤	社	是	惹	日	仄	左	字	策	次	色	斯

**Tonovi**
IPA	ma˥˥	ma˧˥	ma˨˩˦	ma˥˩	ma
Pinjin	mā	má	mǎ	mà	ma
Tongjong pinjin	ma	má	mǎ	mà	må
Vejd-Džajls	ma¹	ma²	ma³	ma⁴	ma⁰
Džujin	ㄇㄚ	ㄇㄚˊ	ㄇㄚˇ	ㄇㄚˋ	ㄇㄚ・
primer (trad./uprošć.)	媽/妈	麻/麻	馬/马	罵/骂	嗎/吗

Napomena: Hanju pinjin neutralni ton se piše ostavljajući slog bez dijakritičkih znaka. Tongjong pinjin umjesto ima mali okrug koji je napisan preko samoglasnika.

Uticaji

Kineski poštanski sistem romanizacije je na osnovu Vejd-Džajls, ali uključuju broj izuzetaka koje idu preko sistematskih pravila.

Povezano

Reference

↑ Krieger, Larry S.; Kenneth Neill, Dr. Edward Reynolds (1997). „ch. 4”. World History; Perspectives on the Past. Illinois: D.C. Heath and Company. str. p. 82. ISBN 0-669-40533-7. »This book uses the traditional system for writing Chinese names, sometimes called the Wade-Giles system. This system is used in many standard reference books and in all books on China published before 1979.«
↑ „Chinese Language Transliteration Systems -- Wade-Giles”. UCLA film and television archive. Arhivirano iz originala na datum 2007-01-28. Pristupljeno 04. 08. 2007. (Veb arhiva)

[1] Krieger, Larry S.; Kenneth Neill, Dr. Edward Reynolds (1997). „ch. 4”. World History; Perspectives on the Past. Illinois: D.C. Heath and Company. str. p. 82. ISBN 0-669-40533-7. »This book uses the traditional system for writing Chinese names, sometimes called the Wade-Giles system. This system is used in many standard reference books and in all books on China published before 1979.«

[2] „Chinese Language Transliteration Systems -- Wade-Giles”. UCLA film and television archive. Arhivirano iz originala na datum 2007-01-28. Pristupljeno 04. 08. 2007. (Veb arhiva)

[1]

[2]