Prijeđi na sadržaj

Zakoni termodinamike

Izvor: Wikipedija

Zakoni termodinamike su skup od četiri osnovna zakona u termodinamici koji direktno slede iz postulata termodinamike.

Šablon:Termodinamički ciklusi

Osnovni termodinamički zakoni su teorijska osnova termodinamike. Postoje četiri opšta zakona termodinamike čija važnost ne zavisi od vrsta termodinamičkih sistema i njihovih interakcija, već samo od protoka materije i energije.

Nulti zakon

[uredi | uredi kod]

Nulti zakon termodinamike tvrdi da je termodinamička ravnoteža relacija ekvivalencije.

Ako su dva termodinamička sistema u ravnoteži sa trećim, onda su u ravnoteži i među sobom.

Nulti zakon se dobija iz nultog postulata termodinamike:

Postoje određena stanja jednostavnog termodinamičkog sistema (koja se nazivaju termodinamički ravnotežna stanja) u kojima je on potpuno određen unutrašnjom energijom (U), zapreminom (V) i brojem čestica svake od komponenti koje čine taj sistem (N1,N2, ... N3).

Prvi zakon

[uredi | uredi kod]

Prvi zakon termodinamike se odnosi na održanje energije.

Promena unutrašnje energije zatvorenog termodinamičkog sistema jednaka je zbiru toplotne energije dodate sistemu i termodinamičkog rada primenjenog na sistem.

Prvi zakon termodinamike sledi iz prvog postulata termodinamike:

Postoji funkcija (koja se naziva entropija) ekstenzivnih parametara bilo kog kompozitnog sistema (sistema koji se sastoji od jedne ili više komponenti) koja je definisana za sva termodinamički ravnotežna stanja i za koju će pretpostavljeni parametari koji opisuju sistem, u odsustvu unutrašnjih ograničenja imati one vrednosti koje će maksimizovati ovu funkciju na mnogostrukosti ograničenoj ravnotežnim stanjima.

Drugi zakon

[uredi | uredi kod]

Drugi zakon termodinamike vezan je za definiciju entropije.

Ukupna entropija izolovanog termodinamičkog sistema se uvećava do svoje maksimalne vrednosti.

Drugi zakon se dobija iz drugog postulata termodinamike u kojem se definiše funkcija entropija:

Entropija je neprekidna, diferencijabilna i monotono rastuća funkcija energije. Entropija kompozitnog sistema je aditivna funkcija njegovih podsistema.

Treći zakon

[uredi | uredi kod]

Treći zakon termodinamike govori o nemogućnosti dostizanja apsolutne nule temperature.

Kada se sistem asimptotski približava temperaturnoj apsolutnoj nuli entropija teži svojoj minimalnoj vrednosti (nuli).

Treći zakon termodinamike je posledica trećeg postulata:

Na nultoj temperaturi (temperatura se definiše kao parcijalni izvod unutrašnje energije po entropiji, gde su svi ostali ekstenzivni parametri fiksirani) entropija je nula.

Povezano

[uredi | uredi kod]