Пређи на садржај

1767

Уреди везе
Извор: Wikipedija
Ово је чланак о години 1767.
Миленијум: 2. миленијум
Вјекови: 17. вијек – 18. вијек – 19. вијек
Деценија: 1730-е  1740-е  1750-е  – 1760-е –  1770-е  1780-е  1790-е
Године: 1764 1765 1766 – 1767 – 1768 1769 1770
Масон-Диxонова линија.
1767. по календарима
Грегоријански 1767. (MDCCLXVII)
Аб урбе цондита 2520.
Исламски 1180–1181.
Ирански 1145–1146.
Хебрејски 5527–5528.
Бизантски 7275–7276.
Коптски 1483–1484.
Хинду календари
• Викрам Самват 1822–1823.
• Схака Самват 1689–1690.
• Кали Yуга 4868–4869.
Кинески
• Континуално 4403–4404.
• 60 година Yин Ватра Свиња
(од кинеске Нг.)
Холоценски календар 11767.
п • р • у
Подробније: Календарска ера

Година 1767 (MDCCLXVII) била је редовна година која почиње у четвртак по грегоријанском календару одн. редовна година која почиње у суботу по јулијанском календару.

Догађаји

[уреди | уреди извор]

Јануар/Сијечањ – Март/Ожујак

[уреди | уреди извор]

Април/Травањ – Јун/Липањ

[уреди | уреди извор]
  • 28. 5. - Марија Јосипа, супруга хабсбуршког сувладара Јосипа, умире од богиња.
  • 31. 5. - Корзиканци су довршили освајање Капраје. Немогућност Ђенове да сузбију устанак их наводи да следеће године препусте острво Француској.
  • 1. 6. - Мариа Тхересиа, која се заразила богињама од покојне снахе, добила је помазање - али наредних дана се опоравља.
  • 19. 6. - Британски капетан Самуел Валлис открива Тахити.
  • 19. 6. - Звијер из Гéваудана је изгледа уловљена.
  • 23. 6. - Руски амбасадор у Пољској Николај Репњин основао католичку проруску Радомску конфедерацију племића, која се противи реформама и позива руску царицу да заштити Жечпосполиту.
  • 24. 6. - Бивши охридски архиепископ Арсеније дао је оставку и на челу Пелагонијске епархије, вероватно одлази на Свету гору.[2]
  • 24. 6. - Декрет о протјеривању језуита је прочитан у Мексику. У земљи је било нереда, калифорнијске мисије (где је декрет прочитан 30. 11.) догодине преузимају фрањевци на челу са Јунíпером Серром.
  • 25. 6. - Ескпедиција Самуела Wаллиса: пор. Тобиас Фурнеауx је први Европљанин на Тахитију, присвојио га је за Британију (Французи узимају 1842).
    • Командант другог брода мисије, Пхилип Цартерет, открио је Питцаирнове отоке, Отоке војводе од Јорка, код Папуе, поновно открио Соломонове отоке и Отоке Јуан Фернáндез.
  • 29. 6. - 2. 7. - Генеза Америчке револуције – Тоwнсхендови закони:
    • О Приходу: уведени су порези на неке артикле који се увозе у колоније и дато овлашћење врховним судовима колонија да претражују приватну имовину за кријумчареном робом - колонисти осуђују ово као кршење права.
    • О царинским комесарима: оснива се царински одбор у самој Америци, ради бољег спровођења прописа - што увећава конфронтације са колонистима.
    • О рестрикцијама на Неw Yорк (није примењен): овој колонији се забрањује доносити нове законе док не пристану на Закон о уконачивању из 1765.
    • О осигурању (друго значење од Индемнитy): Британској источноиндијској компанији је снижен порез када увози чај у Британију, па га могу јефтиније реекспортовати у колоније (компанија је била на ивици пропасти због шверцованог холандског чаја).

Јул/Српањ – Септембар/Рујан

[уреди | уреди извор]
  • 3. 7. - Британска поморска експедиција на челу са капетаном Пхилипом Цартеретом открива оток Питцаирн у Пацифику.
  • 7. 7. - Основано Краљевско вијеће, Цонсилиум региум ин регнис Далматиае, Цроатиае ет Сцлавониае, ограничено на подручје банске Хрватске и Славоније. То је прва земаљска влада за Хрватску, са сједиштем у Вараждину до 1776, предсједава бан, на челу канцеларије Никола Шкрлец Ломнички[3] (подвргнуто Угарском намјесничком вијећу 1779). У Хрватској и Славонији има 24 основне школе, три године касније 60.[4]
  • 31. 7. (календар?) - У Русији је отворена Законодавна комисија, чија је намера донети нови законик. За њене потребе царица Катарина је спремила "Наказ", тј. Инструкцију, просветитељско дело инспирисано Монтескјеом (→ Руско просветитељство).
  • лето - Пошто су у Србији запажена "многа неидентификована лица одевена као православни калуђери", Портин ферман дозвољава кретање само оним духовним лицима са уредним исправама од надлежних власти[5] (спрема се руско-турски рат).
"Шћепан Мали", илустрација из Зановићеве књиге (1784)
  • рујан, поткрај - У приморским насељима се читају и шире прогласи Шћепана Малог.[6] Позива народ да се међусобно умири, представљају га као руског цара Петра III.[7] Шћепан ће владати Црном Гором до 1773.

Октобар/Листопад – Децембар/Просинац

[уреди | уреди извор]
  • листопад, почетком - Црногорске старјешине на збору у Ћеклићима поздрављају Шћепана Малог као руског цара Петра III.
  • 9. 10. - Масон–Диxонова линија: ова двојица су завршили премер код данашњег Пентресс, Wест Виргиниа, пошто их ирокешки водичи не могу водити у земљу Ленапеа, са којима су у непријатељству. Друга експедиција довршава премер пенсилванијске границе 1784.
  • 15. 10. - Хабсбуршка принцеза Марија Јозефа (16), несуђена невеста напуљског краља, умире од богиња. Следећег пролећа у Напуљ одлази млађа сестра Марија Каролина.
  • 17. 10. - Општи црногорски збор, наводно с 4.000 људи, један од већих у црногорској историји: под Шћепановим утицајем из Маина, одлучено да се прекине с крвним осветама, заметањима кавги и да се предузму мере против лопова - након племенске анархије завладао је ред. Сестрић митрополита Саве, Арсеније Пламенац постаје у ово време сапрестолник (коадјутор) - овоме су се противили у Катунској нахији и др., али Сави је помогао Шћепанов утицај.[8]
  • октобар - У Варшави је отворен такозвани Репњинов сејм, пољски сабор којим управља руски амбасадор, у присуству руске војске - између осталог, биће гарантоване привилегије Златне слободе, које отежавају управу Пољске-Литваније.
  • 28. 10. - У Бостону је покренута акција за бојкот неких типова енглеске робе.
  • 1. 11. - У Портсмоутх, Виргиниа је основано Бродоградилиште Госпорт, од 1862. Морнаричко бродоградилиште Норфолк, највеће у САД.
  • 3. 11. - Напуљски језуити су протерани у Папску државу.
  • студени, средином - Млечани планирају да отрују Шћепана Малог: Маине, Побори и Брајићи су уз њега, врење је и међу православцима у Боки которској.
  • новембар - Трећа кинеска инвазија Бурме, сада основу чине манџурски ратници
  • 2. 12. - У америчким британским колонијама се почињу појављивати "Писма једног фармера у Пенсилванији", рад Јохна Дицкинсона, која осуђују Тоwнсхендове законе - тврди се да Британски парламент нема права узимати приходе од колонија.
  • децембар - Бивши пећки патријарх Василије Јовановић-Бркић стиже, са Кипра, у Црну Гору, међу Пипере - прије доласка код Шћепана у Маине, подбунио је против Турака црногорска племена у Брдима.Василије Јовановић-Бркић.[9]
  • 28. 12. - Таксин се крунисао за краља Сијама у Тхонбурију, данас делу Бангкока. Тхонбуријска краљевина траје до Таксиновог збацивања 1782, уједињује земљу до 1770, води девет кампања против Бурманаца, ратоваће и са Вијетнамцима и Лаошанима.
  • децембар/јануар - Битка у клисури Готеик: кинеско-манџурски инвазори су потукли бурманске снаге, краљ Хсинбyусхин тек сада одлучује опозвати трупе из Сијама. Командант Мингруи ће доћи на пар дана од Аве, бурманске престонице.

Кроз годину

[уреди | уреди извор]
  • У Војној Крајини се организирају цехови 1767-74.[10]
  • У Бачкој се заводи угарски урбар 1767-72.[11]
  • У млетачком Сплиту основана Пољопривредна академија, од 1774. Економско друштво.[12]
  • Гроф Перлас предлаже да се Румуни с ивице планина преселе у бечкеречки дистрикт - изведено али многи су се вратили у стари крај или наставили хајдуковање.[13]
  • Обнавља се фрањевачки самостан у Крешеву: од 12.106 гроша трошкова, за грађу је дато 1.553, занатлијама 1.760 а Турцима чак 8.793.[14]
  • Егзарси васељенског патријарха су били у Сарајеву, остављена белешка на грчком каже да су дошли да прикупе патријаршијски приход по давнашњем обичају (црквена општина у Сарајеву је међу најбогатијим и утицајнијим у српском народу).[15]
  • Грчки митрополит Антим долази у Мостар (до 1772, раније је седиште херцеговачке епархије било у манастиру Дужи).[16]
  • Скопски надбискуп Матија Масарек примећује да се "Србија" потпуно променила у последњих двадесет година, много је више "потурчених Арбанаса" који чине злодела и којих се боје и Турци.[17]
  • Василије Дамјановић издао прву аритметику на српском.
  • Краљевски астроном Невил Маскелyне објављује први Наутички алманах, са подацима за одређивање лонгитуде методом лунарне дистанце.
  • Цркве: св. Карла Боромејскога у Карлобагу, Арханђела Михаила у Рисну
  • Први англо-мајсорски рат (1767-69) на југу Индије.

Рођења

[уреди | уреди извор]
Главни чланак: :Категорија:Рођени 1767.

Смрти

[уреди | уреди извор]
Главни чланак: :Категорија:Умрли 1767.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ↑ Аболитион оф Охрид Арцхеписцопате. вмацедониа.цом
  2. ↑ Хисторија н. Ј. II, 1304
  3. ↑ Хисторија н. Ј. II, 1090-1
  4. ↑ Хисторија н. Ј. II, 1092
  5. ↑ Историја с. н. IV-1, 351
  6. ↑ Хисторија н. Ј. II, 1270
  7. ↑ Руски утицај у Црној Гори и суседству. растко.рс
  8. ↑ Историја с. н. IV-1, 512-3, 518
  9. ↑ Хисторија н. Ј. II, 1271
  10. ↑ Хисторија н. Ј. II, 1080
  11. ↑ Историја с. н. IV-1, 209-10
  12. ↑ Хисторија н. Ј. II, 1234
  13. ↑ Хисторија н. Ј. II, 1170
  14. ↑ Историја с. н. IV-1, 447
  15. ↑ Историја с. н. IV-1, 478
  16. ↑ Историја с. н. IV-1, 483
  17. ↑ Књига о Косову. растко.рс
Литература
  • Хисторија народа Југославије II, Школска књига Загреб, 1959
  • Историја српског народа, Четврта књига, први том, Срби у XVIII веку, СКЗ Београд 1986 (IV-1)
Преузето из „https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=1767&oldid=41816120”