Грелин

Грелин/обестатин препрохормон
Идентификатори
Симболи	ГХРЛ; МТЛРП; гхрелин
Вањски ИД	ОМИМ: 605353 МГИ: 1930008 ХомолоГене: 9487 ГенеЦардс: ГХРЛ Гене
Онтологија гена
Молекуларна функција	• активност хормоне раста-ослобађајућег хормона; • везивање грелин рецептора;
Целуларна компонента	• екстрацелуларни регион; • екстрацелуларни простор; • цитоплазма;
Биолошки процес	• сигнални пут Г-протеин спрегнутог рецептора; • унос хране одраслих особа; • хормони-посредована сигнализација; • секреција хормона раста; • позитивна регулација апетита; • позитивна регулација величине тела;
Ортолози

едит

Грелин је хормон који углавном производе П/Д1 ћелије које облажу фундус (горњи део) људског желуца и епсилон ћелије панкреаса које стимулишу глад и састоји се од 28 амино киселина.^[1] Нивои грелина се повишавају пре оброка и смањују након оброка. Он се сматра панданом хормона лептина, кога производи адипозно ткиво, и који индукује ситост кад је присутан у високим нивоима. У неким баријатричним процедурама, нивои грелина су смањени код пацијената, што узрокује превремену ситост.

Грелин се такође производи у хипоталамусном аркуатном језгру (лат. нуцлеус арцуатус хyпотхалами), где он стимулише секрецију хормона раста из предње хипофизне жлијезде (лат. обус антериор хyпопхyсеос).^[2]. Рецептори грелина су изражени на неуронима у аркуатном језгру и бочном хипоталамусу. Грелински рецептор је Г протеин-спрегнути рецептор, који је још познат под називом ГХС рецептор (хормон раста ослобађајући рецептор). Грелински рецептор је такође био идентификован у вагалним аферентним ћелијским телима, као и на вагалним аферентним завршецима у гастроинтестиналном тракту^[3]

Грелин има важну улогу у неуротрофији, посебно у хипокампусу. Он је есенцијалан за когнитивну адаптацију на промену окружења и за процес учења.^[4]^[5] За грелин је утврђено да активира ендотелне изоформе азот моноксид синтазе у сигналном путу који је завстан од више киназа, међу којима је Акт.^[6]

Форме

Грелин постоји у ендокринолошки неактивној (чист пептид) и активној форми (хексатропин). Осим октаноилног и друг бочни ланци су примећени.

Литература

↑ Инуи А, Асакаwа А, Боwерс ЦY, ет ал. (2004). „Гхрелин, аппетите, анд гастриц мотилитy: тхе емергинг роле оф тхе стомацх ас ан ендоцрине орган”. ФАСЕБ Ј. 18 (3): 439–56. ДОИ:10.1096/fj.03-0641rev. ПМИД 15003990.
↑ Мондал, M.С., Дате, Y., Yамагуцхи, Х., Тосхинаи, К., Тсурута, Т., Кангаwа, К., Наказато, M. (2005). „Идентифицатион оф гхрелин анд итс рецептор ин неуронс оф тхе рат арцуате нуцлеус”. Регул. Пепт 126 (1-2): 55–59. ДОИ:10.1016/j.regpep.2004.08.038. ПМИД 15620414.
↑ Паге А, Слаттерy Ј, Милте C, Лакер Р, О'Доннелл Т, Дориан C, Бриерлеy С, Блацксхаw ЛА. (2007). „Гхрелин селецтивелy редуцес мецханосенситивитy оф уппер гастроинтестинал вагал афферентс”. Ам Ј Пхyсиол Гастроинтест Ливер Пхyсиол. 292 (5): 1376–1384. ДОИ:10.2337/diabetes.51.12.3412. ПМИД 17290011.
↑ „Хунгер хормоне тиед то леарнинг”. Архивирано из оригинала на датум 2011-05-07. Приступљено 1. 6. 2007. ат Тхе Сциентист
↑ Атцха З, Цхен WС, Онг АБ, Wонг ФК, Нео А, Броwне ЕР, Wитхерингтон Ј, Пембертон ДЈ. (2009). „Цогнитиве енханцинг еффецтс оф гхрелин рецептор агонистс”. Псyцхопхармацологy (Берл). 206 (3): 415–27. ДОИ:10.1007/s00213-009-1620-6. ПМИД 19652956.
↑ Xу X, Јхун БС, Ха ЦХ, Јин ЗГ. (2008). „Молецулар мецханисмс оф гхрелин-медиатед ендотхелиал нитриц оxиде сyнтхасе ацтиватион.”. Ендоцринологy. 149 (8): 4183–4192.. ДОИ:10.1210/en.2008-0255. ПМЦ 2488251. ПМИД 18450953.

Додатна литература

Боwн Р (3. 9. 2006.). „Гхрелин”. Патхопхyсиологy оф тхе Ендоцрине Сyстем. Цолорадо Стате Университy. Архивирано из оригинала на датум 2008-05-12. Приступљено 18. 9. 2008.
Бурстаин Т (1. 1. 2005.). „Баланцинг Yоур Хунгер Хормонес”. Wеб сите ревиеwинг роле оф гхрелин анд лептин ин обеситy. Инфинитy Медицал Сyстемс, Инц.. Приступљено 18. 9. 2008.
Дицксон СЛ (1. 1. 2002.). „Цхаптер 15. Гхрелин: А неwлy дисцоверед хормоне”. Бритисх Социетy фор Неуроендоцринологy. Приступљено 18. 9. 2008.
Ниxон Р (14. 7. 2008.). „Феелинг хунгрy цан маке yоу хаппy”. Ментал хеалтх. МСНБЦ.цом. Приступљено 18. 9. 2008.
Схеа C (10. 12. 2006.). „Емптy-Стомацх Интеллигенце”. Неw Yорк Тимес. Приступљено 18. 9. 2008.
Томасетто C (1. 3. 2001.). „Гхрелин/МТЛРП (мотилин-релатед пептиде)”. Атлас оф Генетицс анд Цyтогенетицс ин Онцологy анд Хаематологy. Приступљено 18. 9. 2008.

Спољашње везе

МеСХ гхрелин

[1] Инуи А, Асакаwа А, Боwерс ЦY, ет ал. (2004). „Гхрелин, аппетите, анд гастриц мотилитy: тхе емергинг роле оф тхе стомацх ас ан ендоцрине орган”. ФАСЕБ Ј. 18 (3): 439–56. ДОИ:10.1096/fj.03-0641rev. ПМИД 15003990.

[2] Мондал, M.С., Дате, Y., Yамагуцхи, Х., Тосхинаи, К., Тсурута, Т., Кангаwа, К., Наказато, M. (2005). „Идентифицатион оф гхрелин анд итс рецептор ин неуронс оф тхе рат арцуате нуцлеус”. Регул. Пепт 126 (1-2): 55–59. ДОИ:10.1016/j.regpep.2004.08.038. ПМИД 15620414.

[pmid17290011-3] Паге А, Слаттерy Ј, Милте C, Лакер Р, О'Доннелл Т, Дориан C, Бриерлеy С, Блацксхаw ЛА. (2007). „Гхрелин селецтивелy редуцес мецханосенситивитy оф уппер гастроинтестинал вагал афферентс”. Ам Ј Пхyсиол Гастроинтест Ливер Пхyсиол. 292 (5): 1376–1384. ДОИ:10.2337/diabetes.51.12.3412. ПМИД 17290011.

[4] „Хунгер хормоне тиед то леарнинг”. Архивирано из оригинала на датум 2011-05-07. Приступљено 1. 6. 2007. ат Тхе Сциентист

[5] Атцха З, Цхен WС, Онг АБ, Wонг ФК, Нео А, Броwне ЕР, Wитхерингтон Ј, Пембертон ДЈ. (2009). „Цогнитиве енханцинг еффецтс оф гхрелин рецептор агонистс”. Псyцхопхармацологy (Берл). 206 (3): 415–27. ДОИ:10.1007/s00213-009-1620-6. ПМИД 19652956.

[6] Xу X, Јхун БС, Ха ЦХ, Јин ЗГ. (2008). „Молецулар мецханисмс оф гхрелин-медиатед ендотхелиал нитриц оxиде сyнтхасе ацтиватион.”. Ендоцринологy. 149 (8): 4183–4192.. ДОИ:10.1210/en.2008-0255. ПМЦ 2488251. ПМИД 18450953.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]