Пређи на садржај

Јевреји

Уреди везе
Извор: Wikipedija
Кинески жидови, Каифенг

Јевреји или Жидови (од лат. иудаеус < грч. иоудаîос < хеб. y'худá) су народ који је распршен у Еуропи и по свијету. Нема поузданих података о времену и разлозима досељавања у Еуропу, а повијесни извори их спомињу од античких времена. Били су изложени честим прогонима од којих је највећи био Холокауст. У 20. стољећу, а особито послије другог свјетског рата насељавају се у Палестини гдје оснивају државу Израел.

Име

[уреди | уреди извор]

Хебрејски יהודים (изг. јехудим); Хебреји (Јудејци), варијанте овог назива су Јеwс (енглески) и Јевреји. Сви ови називи имају коријен у ријечи 'yехуди; пл. yехудим), која се почиње употребљавати када се краљевство Израела подијелило на Сјеверно и Јужно (Јуда). Хебрејски назив Б'неи Yисраел (Израелци) означавао је Сјеверне и Јужне Жидове. –Данас се називом Жидови (односно енглески Јеwс) назива становништво семитског поријекла (види Сем и Семити) које живи насељено широм свијета, јудаизам, њихова вјера, главна им је карактеристика и чврсто повезује Жидове широм свијета. Жидове који живе на подручјима које је некада припадало Османском царству често називају Ћифути. Овај назив настао је од турског Çифут и често се користи у негативном контексту. Назив Јудејци настао је по једном од њихових племена (Јуда).

Жидови: народ и језик

[уреди | уреди извор]
Серија чланака на тему:
Јевреји / Жидови
Ко је Јевреј?  • Етимологија  • Култура
Религија
Бог у јудаизму (Имена)
Принципи вјере • Митзвот (613)
Халакха • Схаббат • Празници
Молитва • Тзедаках
Брит • Бар / Бат Митзвах
Брак • Жаловање
Филозофија • Етика • Каббалах
Обичаји • Синагога • Рабин
Текстови
Танах (Тора  • Неви'им  • Кетувим)  • Талмуд (Мишна  • Гемара)  • Рабински (Мидраш  • Тосефта)  • Мишна Тора  • Тур  • Шулхан Арух  • Зохар  • Танија
Етницитети
Ашкенази  • Сефарди  • Мизрахи  • Романиоти  • Италки  • Јеменити  • Афрички  • Бета Исраел  • Бухарски  • Грузијски  • Њемачки  • Планински  • Кинески  • Индијски  • Хазари  • Караим  • Кримчаци  •
Самаританци  • Крипто-Јевреји
Популација
САД  • Израел  • Русија
Ирак  • Шпанија  • Португал  • Гибралтар
Италија  • Пољска  • Њемачка  • БиХ
Латинска Америка  • Француска
Енглеска  • Низоземска  • Канада
Аустралија  • Мађарска  • Индија
Турска  • Грчка  • Африка
Иран  • Кина  • Пакистан  • Румунија
Деноминације
Алтернативни  • Конзервативни
Хуманистчки  • Караите  • Либерални  •
Ортодоксни  • Реконструцтионистички
Реформски  • Обнова  • Традиционални
Језици
Хебрејски  • Јидиш
Јудео-перзијски  • Ладино
Јудео-арамејски  • Јудео-арапски
Хисторија
Кронологија  • Вође
Древна  • Краљевина Јуда
Храм
Бабилонско изгнанство
Yехуд Медината Хасмонејци  • Санхедрин
Шизме  • Фаризеји
Јеврејско-римски ратови
Кршћанство и јудаизам
Ислам и јудаизам
Дијаспора  • Средњи вијек
Сабатејци  • Хасидизам  • Хаскалах
Еманципација  • Холокауст
Алија (арапска  • совјетска)
Израел (хисторија)
сукоб са Арапима  • Земља Израел
Баал тесхува  • Прогони
Антисемитизам (хисторија)
Политика
Ционизам
(раднички  • ревисионистички
религијски  • зелени  • опћи)
Бундизам  • Свјетски Агудатх Исраел
Јеврејски феминизам  • Израелска политика
Јеврејска љевица  • Јеврејска десница
в  • р  • у
Најстарија синагога у Америкама - Рецифе, Бразил.

Јудаизам је за Жидова вјера и 'начин живота'. Физички и по језику Жидови се данас много разликују од мјеста до мјеста. Њих ипак данас највише дијеле на двије главне групе, то су Ашкенази (Асхкеназим, плурал је Асхкеназим), ова ријеч у у хебрејском означава 'Нијемца'. Многи Ашкенази живјели су у Њемачкој, гдје су говорили језиком јидиш, и средишњој Еуропи. Током Другог свјетског рата многи Ашкенази су страдали по логорима. О теми страдавања ових Жидова, за мој укус, право ремек-дјело остварио је Стевен Спиелберг са својим филмом ' Сцхиндлер'с Лист’. Друга грана Жидова позната је као Сефарди (Сепхарди), у хебрејском означава ‘Шпањолца’, њих има данас у Шпањолској, Португалу и Сјеверној Америци. Дрге групе Жидова називане су разним именима: Бета Исраел или Етиопски Жидови, у сјевероисточној Африци; Бухарски Жидови, у средишњој Азији; Перзијски Жидови, Иран; Мизрахи, групе Сефарда у сјеверној Африци; Јеменски Жидови; Омански Жидови; Романиоти у Грчкој; У Италији су познати Бенé Рома Жидови. Жидова има и на Кавказу, Кини, Индији, и другдје. Саставни дио имена разних група Жидова су ријечи 'Бета', 'Бене' или 'Бнеи'. Многе групе Жидова у свијету данас наликују народима у чијој средини живе и служе се језицима земље-домаћина.

Пољска

Пољска је у Еуропи имала највећу концентрацију Жидова, постала је дом Ашкеназима из средишње и источне Еуропе, те малом броју Сефарда, који су од краја 15. стољећа избјегли из Шпањолске и Португала. Овдје се јавља жидовска мистика - хасидизам ' Цхассидим ', покрет за религиозним обнављањем у Пољској и Подолији, данашњој Украјини, под водством легендарног 'Баал-Схем-Тов’-а, рођеног око 1700. Појавом индустријализације еуропски Жидови постају индустријалци, банкари, трговци. Од многих познатих жидовских обитељи у Пољској истичу се Кроненберг, Натансон, Wаwелберг и друге. Породице Wаwелберг анд Ротwанд утемељиле су први политехнички колеџ на пољском тлу. Услијед повијесних околности Жидови се ријетко баве физичким радом па се истичу на пољима глазбе и умјетности, ту су своја имена оставили Адам Мунцхеимер, композитор и равнатељ варшавске Опере у 19. стољећу, затим Јулиан Туwим, Антони Слонимски, Јан Брзецхwа, Артур Сзyк, Хенрyк Куна (кипар). У Периоду између два Свјетска рата, Жидови чине 10% популације Пољске од 33,000,000 становника. Они су политички активни и јављају се политичке странке, лијево-крило Бунд и Поалеи Цион - פועלי ציון, комунисти; Ционисти, религиозни Ционистти - "Мизрацхи" и "Агудас Исраел". Постојала је и Народна партија, Фолксисцхе Партеи. Своје новине (око 30 дневних издања) Жидови тискају на јидишу, хебрејском и пољском. Жидови у Њемачкој, Ашкенази, служе се језиком јидиш (yидисх), етничких их има 49,219 (према WЦД-у, 2000. године). Југозападним дијалектом говоре у јужној Њемачкој, Швицарској и француском Алзасу, средње-западни дијалект се говори у средишњој Њемачкој и неким предјелима бивше Чехословачке; сјеверозападни у сјеверној Њемачкој и Низоземској . Јидиш се говори и у Белгији, Маџарској, Израелу. Овај језик познат је и као јудејско-њемачки. У Њемачкој су познати као Јуден.

Казахстан

Према ‘Унреацхед Пеоплес Праyер Профилес’ у Казахстану живи 15-20,000 Жидова, говоре јидиш а вечина је насељена у граду Алматy. Источно-еуропски Жидови долазе под руску контролу око 10 стољећа, тада они живе близу Кијева у Украјини. У каснијим стољећима почињу се ширити Русијом, неки од њих као војници долазе у Казахстан. Они данас у себи виде прво Жидова а тек затим Казахстанца. Жидови су у муслиманском Казахстану 'грађани другог реда, тако су им, н а примјер, затворена врата многих универзитета. Они су ипак углавном инжењери, бирократи и пословни менађери, жене раде као учитељице или секретарице. Куће ових Жидова су малене, од камена, двособне. Унутрашњост је доста једноставна, ипак многи имају компјуторе и факсове. Крух, крумпир, рижа, сир и говедина главна су им храна, а прихватили су и казахстански "бесх бармак", јело које се састоји од резанаца и танко резаних кришки говедине куханих у јухи. Казахстански Жидови су наравно сљедбеници јудаизма, одржавају све своје светковине као што су Пасха, Пассовер - פסח, Yом Киппур - יום כיפו и Ханукках - חנוכה. Пази се и на Схаббатх - שבת, синагога имају тек неколико.

Уганда

Жидови Африке изгледају црнопуто. Међу многобројним афричким жидовским заједницама, има и једна малена заједница у источној Уганди, подно Моунт Елгона близу града Мбале. Абаyудаyа Жидови живе као Уганђани. Овај црнопути народ живи од узгоја манга, шећерне трске, банана, касаве. Они се разликују од осталих својих сусједа што практицирају јудаизам. Бог Израела, за њих, ‘њихов је Бог.’

Америка

Већина сјеверноамеричких Жидова настањена је у урбаним срединама источне или западне обале. Неw Yорк је град с највећом популацијом Жидова у Сјеверној Америци, с преко 1,000,000 ултра-ортодоксних хасида, који се одмах дају препознати по прамену косе покрај уха и обвезним црним капутима. Групе Жидова које живе по Јужној Америци такођер су урбано становништво.

Аустралија

Синагога у Qуеенсланду, Аустралија.

Жидови Аустралије претежно се баве приватним бизнисом, преко 85%, медицина, законодавство, и инжењеринг главна су им преокупација. Они се овдје служе енглеским, јидишом, њемачким, пољским и сувременим хебрејским језиком иврит. У граду Мелбоурну имају своје школе, новине. Сваким викендом аустралске етничке радио постаје емитирају неколико сати програма за Жидове, на енглеском, хебрејском и јидишу. Жидовска заједница у Мелбоурну основана је 1841. године. Године 1982. отворен је Јеwисх Мусеум оф Аустралиа а већ 1984. Јеwисх Холоцауст Мусеум & Ресеарцх Центре. Уз ово они у граду имају и више од 30 синагога.

Десет изгубљених племена

[уреди | уреди извор]
Јудаизам у Африци. Жидовске заједнице расипане су по свим континентима и међусобно се разликују по језику и изгледу.

Прије неких 2,700 година Асирци су протјерали Десет племена Краљевства Израела, они ће се, по вјеровању, једнога дана вратити у Свету земљу, али не док не пређу страшну ријеку Самбаyтон којом ће их Господин (Бог) заштитити.

У годинама 722-721. прије нове ере, Десет племена која су живјела у сјеверном израелском Краљевству, нестало је. Поражени од асирског краља Схалманесера V., они су одведени у горњу Мезопотамију и Медеју, данашња Сирија и Ирак. Десет племена никада се није вратило. Потомке ових десет изгубљених племена многи су путници тражили међу разним племенима широм свијета. Ова племена били су:

  • Ашер (Ашер, אשרי),
  • Дан,
  • Ефраим,
  • Гад,
  • Исахар,
  • Маннаше,
  • Нафтали,
  • Рубен,
  • Шимон,
  • Зебулун.

Све су то били синови и унуци Јакобови. Два остала племена била су Бењамин и Јуда. [1] Архивирано 2005-11-02 на Wаyбацк Мацхине-у

Кратка повијест до пада храма у Јерузалему

[уреди | уреди извор]

Жидови су уз Арапе, један од данас два главна семитска народа, који је кроз повијест већину живота проводио у негостољубивим пустињским предјелима Блиског Истока. Већ негдје између 2000.-1600. прије Криста у старом бабилонском периоду након колапса Сумера могло би бити назнака прве појаве старих Хебреја. Свакако, у то вријеме Аморити доносе у то вријеме са собом семитски језик. Под именом Хебреји они се сигурно појављују као мигранти, који између 1250. и 1200. прије Криста мигрирају у Египат. По повратку из Египта Хебреји годинама лутају Синајском пустињом и ускоро почиње освајање Канаана. Овај рат потрајао је пар стотина година, али су Хебреји изашли из њега као побједници. Земљу Канаанаца подијелили су међу својим племенима и створили систем управе познат као 'амфиктионија' (ампхицтyонy). Наредне године пролазе релативно мирно. Тада негдје са сјевера 1050. провалише Филистејци (могући преци данашњи Палестинаца) и нападну Израел. Суочени новом опасношћу Израелци предложе Самуелу да изабере новога краља, овај изабере Саула да буде краљ Израела, а племена се тада ујединише у израелски народ. Ипак Саул се касније убије, због многих жртава које је имао у борби против Филистејаца. Негдје у исто вријеме, Давид, поведе властити рат против Филистејаца, и односи побједе. Године 1004. Давид постаде краљ Израела, изгради средишњу власт у Јерузалему. Давидом тако и почне 'нова' хебрејска повијест . Године 950. Израелом завлада Соломон који подузима даљње пројекте у градњи, укључујући и храм у Јерузалему. Он умире 928. прије Криста. Незадовољни плаћањем такси Јерузалему, сјеверна племена Хебреја се одвоје од јужних, и подигну себи град Самариа. Настадоше тако два народа, сјеверним краљевством завлада Соломонов син Јеробоам, а јужним Рехобоам, брат Јеробоамов. Убрзо потом стиже нова опасност, Асирци, ратоборан народ, који је не својим бојним колима ширио своје царство према западу. Негдје 840. они освајају Сирију и Турску, териториј којим су својевремено владали Хетити. Асирци су жестоки, 722. прије Криста падне и царство Израела. Сјеверна племена нестадоше, али царство Јуда је ипак преживјело. Ускоро и Асирце чека тужна судбина. Након смрти Санхериба (енгл. Сеннацхериб) завлада Асурбанипал (енгл. Асхурбанипал) који ће у своју чувену књижницу сакупити 22,000 глинених плочица и 648. уништити новоизграђени град Бабилон, то ће га скупа стајати, јер ће Бабилонци (понаособ Калдејци) уз помоћ Медејаца који су живјели у подручју данашњег Ирана, уништити 614. Асирце, а 612. прије Криста пасти ће им и средиште Нинива. Уништењем Асираца, калдејци, семитски народ завладат ће овим крајем , а нови бабилонски период потрајат ће још до 539. прије Криста. Године 586. падне Јерузалем под водством војске Набукодоносора II. Том пригодом одведени су неки Хебреји у заробљеништво. У то вријеме написана је и позната Езекиелова књига. Упорни Хебреји између 520. и 516. прије Криста поновно подигоше Соломонов храм, што је уништен 586. Његовом изградњом започне период Другог храма у жидовској повијести. До појаве Криста Хебреје чека још једно искушење које долази са запада, Римљени. 7о. Године по Кристу римски цар Титус потукао је Жидове, и уништио храм у Јерузалему, који више никада неће бити обновљен.

Обичаји

[уреди | уреди извор]

Код наших Жидова и Арапа, 'цирцумцисисион' или обрезивање, један је од елемената који их повезује управо као и одбојност према свињетини. Обрезивање су Арапи ипак посудили од раних Хебреја. Код Жидова обрезивање је био знак споразума с богом. Сва су се мушка дјеца до одређена добне старости морали подвргнути овој операцији. Операција се у стара времена вршила кременим ножем. Жидови су још остали досљедни себи у придржавању религиозне ендогамије. Женидба с припадницима других вјерских заједница код њих је веома малена. –Према њима, сватко тко се не ожени, гријеши о бога.

Жидови у свијету

[уреди | уреди извор]

**4,800, шпањолски

Повезано

[уреди | уреди извор]

Екстерни линкови

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Jevreji&oldid=41870466”