Prijeđi na sadržaj

Vitamin B9

Izvor: Wikipedija
Folina kiselina
Folna kiselina
IUPAC ime
Drugi nazivi N-​(4-​{[(2-​amino-​4-​okso-​1,​4-​dihidropteridin-​6-​yl)​metil]​amino}​benzoil)-​L-​glutaminska kiselina; pteroil-L-glutaminska kiselina; Vitamin B9; Vitamin M; Folacin
Identifikacija
CAS registarski broj 59-30-3 DaY
PubChem[1][2] 6037
RTECS registarski broj toksičnosti LP5425000
ATC code B03BB01
Jmol-3D slike Slika 1
Svojstva
Molekulska formula C19H19N7O6
Molarna masa 441.4 g mol−1
Agregatno stanje žuto-narandžasti kristalni prah
Tačka topljenja

250 °-{C}- (523 K), razlaže se

Rastvorljivost u vodi 0.0016 mg/ml (25 °-{C}-) [3]
pKa 1.: 2.3, 2.: 8.3

 DaY (šta je ovo?)   (verifikuj)

Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala

Infobox references

Folna kiselina ili vitamin B9 član je vitamina B-kompleksa.[4] Važna je za sintezu DNK i konverziju nekih aminokiselina. Nedostatak može dovesti do anemije.

Folna kiselina je zapravo pteroilglutaminska kiselina koja se sastoji od tri komponente: 2-amino-4-hidroksipteridinske jezgre, p-aminobenzojeve kiseline i glutaminske kiseline. To je narančastožuti kristaličan prašak teško topiv u vodi i organskim otapalima. Hidrolizira se pod utjecajem kiselina, a razgrađuje pod utjecajem oksidansa, reducensa i UV-zračenja.

U prirodi dolazi u obliku poliglutamata. Bogati izvori folne kiseline su jetra, bubrezi, zeleno povrće, kvasac i orasi. Preporučene dnevne količine (RDA) za odrasle iznose 150 - 200 μg folata.

Važna je u sintezi nukleinskih kiselina i održavanju normalne eritropoeze. Zato pri nedostatku folne kiseline može doći do megaloblastične anemije i problema s probavom.

Ishrana

[uredi | uredi kod]
U mnogim zapadnim zemljama se folna kiselina dodaje prehrambenim proizvodima

Nalazi se u listovima zelenog povrća - spanaća, blitve. Prvi put je izolovana iz listova ovog povrća, po čemu je i dobila ime folium-list. Pored toga se nalazi i u orasima, kvascu, svinjskoj, goveđoj, jagnjećoj i pilećoj jetri.

Preporučena dnevna doza (RDA):

  • deca 50-400 µg
  • odrasli 400 µg
  • trudnoća 800 µg

Prilikom unosa velikih količina folne kiseline, može doći do prikrivanje deficijencije B12 vitamina.

Reference

[uredi | uredi kod]
  1. Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519.  edit
  2. Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. Susan Budavari, ur. (2001). The Merck Index: An Encyclopedia of Chemicals, Drugs, and Biologicals (13th izd.). Merck Publishing. ISBN 0-911910-13-1. 
  4. Donald Voet, Judith G. Voet (2005). Biochemistry (3 izd.). Wiley. str. 1027-9. ISBN 978-0-471-19350-0. 

Povezano

[uredi | uredi kod]

Spoljašnje veze

[uredi | uredi kod]